Meteorolog Ivan Ristić ističe da postoji opšta veza između klime, vulkana i zemljotresa, ali napominje da toplotni talasi nisu neposredno povezani sa pojedinačnim zemljotresima. U nedavnom zemljotresu koji je pogodio jugoistočni deo Srbije, epicentar je bio u regionu Leskovca, sa magnitudom od 3,9 po Rihterovoj skali. Potres se dogodio u 9.46 časova i osetio se na širokom području, uključujući Kosovo, Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Građani su na društvenim mrežama delili svoja iskustva, opisujući osećaj kao veoma neprijatan i navodeći da ih je potres probudio.
Mnogi su odmah povezali ekstremne temperature i oluje sa zemljotresom, što je izazvalo brojne komentare na društvenim mrežama. Ristić je za „Blic“ komentarisao ovu teoriju, navodeći da iako postoji generalna povezanost između klimatskih promena i seizmičkih aktivnosti, ne može se direktno povezati svaka pojava ekstremnog vremena sa određenim zemljotresom. Prema njegovim rečima, vulkani su postali aktivniji i broj zemljotresa se povećao sa globalnim porastom temperature.
Ristić objašnjava da zvukovi koje ljudi čuju tokom zemljotresa, koji podsećaju na eksploziju, zapravo nastaju oslobađanjem energije u dubini tla. Ovaj fenomen je sličan situaciji kada se bojler pregreje i dođe do eksplozije. Zvuk koji prate zemljotresi je rezultat oslobađanja energije, a ne direktnih seizmičkih procesa.
Ristić naglašava da zemljotres od 3,9 Rihtera ne spada u red jakih zemljotresa, jer prava materijalna šteta obično nastaje tek kod potresa jačih od 5 ili 6 Rihtera. Tokom leta, zemljotresi do 4 Rihtera mogu se desiti, ali su jači potresi manje verovatni. Statistika pokazuje da se jači zemljotresi obično događaju u proleće i jesen, dok su letnji potresi ređi.
Meteorolog takođe upozorava na povećanje broja zemljotresa magnitude preko 4 Rihtera na globalnom nivou, što je značajan podatak. Ristić objašnjava da grom, koji mnogi povezuju sa snažnim zvucima tokom nevremena, nije direktna eksplozija, već eksplozija vazduha koja se dešava iznad površine. Ovaj proces, iako fizički drugačiji od seizmičkih aktivnosti, može stvoriti sličan osećaj nelagode kod ljudi, posebno kada se poklopi sa podrhtavanjem tla.
U zaključku, iako su vremenski uslovi i seizmička aktivnost povezani na određeni način, ne može se sa sigurnošću tvrditi da su konkretni vremenski fenomeni uzrok pojedinačnih zemljotresa. Ristić nastavlja da istražuje ovu povezanost, s ciljem boljeg razumevanja dinamike unutar planete i njenog uticaja na klimu.
