Poreska uprava Srbije je nedavno donela rešenja koja se odnose na obavezu plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga za 2026. godinu. To znači da vlasnici smeštaja koji iznajmljuju stanove na dan mogu očekivati poreska rešenja u narednom periodu. Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenje se smatra uručenim nakon 15 dana od predaje pošti. Obveznici koji započnu ili prestanu sa pružanjem usluga smeštaja, kao i oni koji imaju promene koje utiču na visinu poreske obaveze, dužni su da u roku od 15 dana podnesu poresku prijavu na obrascu PPDG-4R nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.
Izdavanje stanova na dan više nije siguran izvor prihoda kao što je to nekada bio slučaj. U Beogradu, tržište „stan na dan“ i dalje je aktivno, delom zbog turizma, poslovnih putovanja i raznih događaja, ali je konkurencija znatno porasla. Dobro vođen stan na dan može doneti između 10% i 30% veću zaradu u odnosu na klasičnu kiriju, ali uz veći rad i rizik praznih termina. Procene za Beograd pokazuju prinos od 7% do 12% godišnje za kratkoročni najam, nasuprot 4% do 6% za dugoročni.
Najveći „bum“ u izdavanju stanova na dan u Beogradu zabeležen je između 2016. i 2020. godine. Tokom ovog perioda, platforme kao što su Airbnb i Booking doživele su nagli rast, a turizam je takođe bio u porastu. U to vreme, konkurencija nije bila toliko velika kao danas, a cene nekretnina su bile niže, što je značilo bolji odnos uloženog novca i zarade.
Prema rečima eksperta za nekretnine, Dušana Uzelca, „stan na dan“ je zapravo mini biznis, a ne klasična investicija u nekretnine. Ovaj model iznajmljivanja zahteva aktivno angažovanje, uključujući organizaciju čišćenja, dočekivanje i ispraćanje gostiju, kao i kompletnu logistiku vezanu za izmene zakupaca. Iako ne zahteva puno radnog vremena, svakako nije potpuno pasivan oblik prihoda.
Uzelac ističe da je tržište „stan na dan“ u suštini mini biznis i da nije iz domena investiranja u nekretnine, jer neko mora da se bavi tim poslovanjem. On dodaje da je teško dobiti tačne informacije o obimu zarade, ali naglašava da je iznajmljivanje na dan isplativije od dugoročnog iznajmljivanja.
U pogledu cena, Uzelac objašnjava da je tržište „stan na dan“ podložno sezonalnosti i različitim događajima u gradu. Kada se organizuju velike manifestacije, dolazi više ljudi iz regiona, što povećava potražnju i cenu. Lokacija stanova takođe igra ključnu ulogu, jer turisti često ne žele da idu u obod grada.
Na pitanje da li je „stan na dan“ i dalje isplativ u Beogradu, Uzelac zaključuje da jeste, ali naglašava da to ne predstavlja pasivnu investiciju. „Nije pasivan prihod, da biste izdali stan morate da ga prezentujete, odgovarate na upite i održavate komunikaciju sa gostima. Postoje agencije koje to rade za procenat, ali to je cena koju plaćate.“ U svakom slučaju, bolje je iznajmiti stan nego da on stoji prazan, zaključuje Uzelac.
S obzirom na sve ove aspekte, izdavanje stanova na dan ostaje atraktivna opcija za mnoge vlasnike nekretnina u Beogradu, ali zahteva značajno angažovanje i efikasno upravljanje kako bi se postigla maksimalna isplativost. U svetlu novih poreskih obaveza, vlasnici će morati pažljivo da planiraju svoje poslovanje kako bi se prilagodili novim pravilima i ostali konkurentni na tržištu.
