Posle izuzetno povoljnog proleća za pčelinje paše, pčelari širom Srbije sa optimizmom ulaze u sezonu vrcanja meda. Ova godina se pokazala kao jedna od boljih u poslednjem periodu, zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima koji su omogućili obilato cvetanje voćnih vrsta i bagrema. Očekivanja su visoka, a dodatni razlog za zadovoljstvo pčelara predstavlja i novi javni poziv Ministarstva poljoprivrede za ostvarivanje podsticaja po košnici pčela, koji će trajati do sredine jula.
Pčelari beleže izuzetno dobre prinose, a prema rečima Tiosava Salemovića, pčelara i voćara iz čačanskog sela Lipnica, košnice su u bruto težini preko 100 kilograma. On očekuje od 25 do 30 kilograma meda po jednom društvu, uz napomenu da deo meda mora ostati pčelama kako bi se obezbedio njihov dalji razvoj i priprema za zimu. „Unos polena i ranog nektara bio je odličan. Sve voćne vrste, uključujući šljivu, trešnju, breskvu i jabuku, maksimalno su iskorišćene, a i bagrem je ove godine dao svoj puni potencijal“, istakao je Salemović.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za košnice pčela, koji je otvoren od 15. juna do 15. jula 2026. godine. Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva koja imaju upisana pčelinja društva u odgovarajuće registre. Važno je napomenuti da podnosilac zahteva mora biti vlasnik košnica ili član gazdinstva koji je njihov vlasnik. Visina podsticaja ove godine iznosi 1.000 dinara po košnici pčela, što je značajna pomoć pčelarima.
Slađana Miletić iz PSSS Čačak naglašava da je važno da pčelari prilikom prijave dostave osnovne podatke o gazdinstvu, identifikacioni broj gazdinstva sa životinjama, kao i broj pčelinjih društava i broj košnica koje su predmet podsticaja. „Ovo je značajna pomoć pčelarima i prilika da dodatno unaprede svoju proizvodnju, opremu i uslove rada“, izjavila je direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak, Marina Marić Antić.
Pored pozitivnih vremenskih prilika, pčelari se suočavaju sa izazovima, ali sadašnja situacija im daje dodatnu motivaciju da nastave sa svojim radom. Podsticaji koje pruža država predstavljaju dodatni vetar u leđa onima koji se bave ovom važnom granom poljoprivrede. Pčelari ne samo da obezbeđuju dragoceni domaći med, već i doprinose očuvanju biodiverziteta i poljoprivredne proizvodnje u celini.
U svetlu ovih informacija, jasno je da pčelarstvo u Srbiji ima svetlu budućnost. Sa dobrim vremenskim uslovima i podrškom države, pčelari se nadaju ne samo stabilnoj, već i povećanoj proizvodnji meda. U ovom trenutku, svaki pčelar ima priliku da unapredi svoje gazdinstvo i doprinese lokalnoj ekonomiji, dok istovremeno čuva tradiciju pčelarstva koja je duboko ukorenjena u srpskoj kulturi.
U zaključku, godina koja je pred pčelarima donosi brojne izazove, ali i mogućnosti. Pčelari su spremni da iskoriste sve prednosti koje im pruža priroda i podrška države. Njihov trud i rad su ključni za očuvanje jedne od najvažnijih grana poljoprivrede, a domaći med ostaje neizostavan deo naših trpeza.
