Okružena rekom Savom, visokim topolama i hrastovima, Donja Gradina, iako osunčana prolećnim suncem, deluje kao da u tišini jeca. Osećaj svetosti, lepote i jeze prožima svakoga ko poseti ovo mesto, koje se smatra najvećim stratištem sistema logora Jasenovac. U njemu je, prema podacima Spomen područja, ubijeno 700.000 Srba, Jevreja, Roma i antifašista na najmonstruozniji način, a svedočenja preživelih teško opisuju metode egzekucije koje se odvijale u ovom logoru.
Na lokalitetu Donje Gradine, pored strašnih brojeva, nalaze se i predmeti iz perioda bivše Nezavisne Države Hrvatske (NDH) od 1941-1945, koji su korišćeni za ubijanje. Kazani, u kojima su se kuvali ostaci ubijenih Srba kako bi se pravio sapun, i dalje su prisutni, a na pločama u Donjoj Gradini piše o ovom strašnom aspektu istorije.
Prvi put u istoriji čovečanstva, osmišljena su posebna oružja za ubijanje, kao što su nož „srbosek“ i malj „srbomlat“. Pored Jasenovca, gde je ubijeno 500.000 Srba, masovna ubistva su se odvijala i po selima i gradovima, na pragovima njihovih kuća. Tokom rata, organizovani pokolji Srba nazivali su se „srbokolji“ i sprovedeni su na više mesta, poput Bilogorskog, Ilindanskog, Sanskog i Kozarskog pokolja.
U logorima su posebno stradala deca; uspostavljeni su logori samo za njih, kroz koje je prošlo oko 20.000 dece. Mnoge su bile ubijene, dok su druge umirale od gladi, bolesti ili iscrpljenosti. Neke su pokrštavane, a Dijana Budisavljević je spasila hiljade dece, beležeći njihovo srpsko poreklo dok su bila odvođena u hrvatske porodice.
Jedna od preživelih, Jelena Buhač Radojčić, zapamtila je svoje poreklo, ali nije uspela da pronađe svog brata. Njena priča inspirisala je film „Dara iz Jasenovca“, a za svoj doprinos, dobila je orden od Srbije i Republike Srpske.
Danas, u Kozarskoj Dubici i Donjoj Gradini, obeležava se „Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH“. Ova komemoracija uključuje polaganje venaca i cveća na grobno polje Topole, a parastos i pomen žrtvama genocida biće služen na grobnom polju Hrastovi. Obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu – Donjoj Gradini, proklamovano je kao Dan žalosti u Republici Srpskoj.
Ova godišnjica služi kao podsećanje na strašne posledice genocida i važnost sećanja na žrtve. Donja Gradina i Jasenovac ostaju simboli stradanja, ali i otpora, a sećanje na ono što se dogodilo ne sme biti zaboravljeno. Mnogi se nadaju da će se kroz obrazovanje i svest o ovim događajima, buduće generacije moći boriti protiv mržnje i netolerancije.
U ovoj tišini, koja obavija Donju Gradinu, prožima se osećaj kolektivne patnje i gubitka, ali i snaga da se nastavi dalje, sa posvećenjem da se istina o prošlosti nikada ne zaboravi. Ovaj dan nije samo prilika za sećanje, već i poziv na akciju da se slični užasi nikada više ne ponove.
