Svake godine, tokom proleća, Crno more prolazi kroz fascinantnu promenu boje, prelazeći iz tamnoplave u mlečnu, uskovitlan tirkiznu. Ovaj spektakl uzrokovan je kokolitoforima, mikroskopskim jednoćelijskim algama prekrivenim sitnim pločama od kalcijum-karbonata. Ove ploče raspršuju sunčevu svetlost, obasjavajući more u predivnim tirkiznim tonovima.
NASA-in satelit PACE zabeležio je 22. juna 2026. godine Crno more u punom cvetanju fitoplanktona koristeći instrument OCI (Ocean Color Instrument). Fotografija koju je 27. maja napravio astronaut sa Međunarodne svemirske stanice (ISS) prikazuje isti fenomen, sa tirkiznim prugama koje prate morske struje s obe strane Bosfora, koji spaja Crno more sa Mramornim morem.
Ove slike nisu samo vizuelni spektakl, već postavljaju i važna biološka i hemijska pitanja koja naučnici proučavaju decenijama: šta određuje početak, obim i završetak ovog cvetanja? Nedavna studija objavljena u časopisu „Diversity“ otkrila je da je tokom 2022. i 2023. godine cvetanje kokolitofora u severoistočnom Crnom moru trajalo znatno duže nego obično, ostajući aktivno do jula, umesto da oslabi sredinom juna.
Istraživači su identifikovali specifičnu kombinaciju vetrova, temperaturne strukture vode i neravnoteže hranljivih materija koja je produžila cvetanje tokom celog leta, odlažući sledeću fazu sezonskog ciklusa za oko dva meseca. Crno more obično prati utvrđeni ciklus; krajem proleća dominiraju kokolitofori, dok u leto nivo azota opada, a njihovo mesto zauzimaju dijatomeje, druge alge sa silicijumskim ljušturama koje zatamnjuju vodu. Međutim, tokom 2022. i 2023. godine, tranzicija nije nastupila na vreme.
Glavni uzrok ovih promena bilo je produženo odsustvo jakih vetrova. Bez mešanja vode, površinski sloj (termoklina) ostao je plitak (svega tri do osam metara dubine), pružajući idealne uslove za rast kokolitofora. Tirkizna boja koja je vidljiva iz svemira rezultat je njihove gustine, pri čemu njihovi kalcijum-karbonatni ljušturi menjaju boju morskoj površini. Ova gustina je ključna za hemiju okeana, jer kokolitofori su deo „biološke pumpe ugljenika“ – procesa kojim morski organizmi apsorbuju ugljen-dioksid (CO₂) iz atmosfere i prenose ga u dublje slojeve okeana.
Mehanizam koji se koristi naziva se „karbonatna pumpa“. Tokom formiranja svojih ploča, kokolitofori koriste rastvoreni ugljenik iz morske vode. Kada uginu, deo tog ugljenika tone na dno, gde može ostati uskladišten veoma dugo. Međutim, proces formiranja ovih ploča takođe oslobađa CO₂ kao nusproizvod, što privremeno smanjuje sposobnost okeana da apsorbuje dodatni ugljen-dioksid iz vazduha.
Crno more predstavlja prirodnu laboratoriju za naučnike koji proučavaju odgovore okeana na ekološke promene. Njegov zatvoreni geografski oblik i decenije prikupljenih podataka čine ga idealnim za uočavanje anomalija koje su u otvorenim okeanima teže primetne. Analiza podataka iz poslednjih 25 godina pokazuje da je cvetanje koje traje do jula zabeleženo samo dva puta: upravo 2022. i 2023. godine. Iako naučnici ovo još ne nazivaju stalnim trendom, upozoravaju da su mehanizmi koji ga izazivaju veoma osetljivi na klimatske promene.
Ako porast temperature poveća stabilnost površinskih voda, kokolitofori bi mogli postati češći, što bi promenilo kapacitet mora da apsorbuje CO₂. S druge strane, ako klimatske promene donesu više oluja, dublje mešanje vode pogodovaće dijatomejama. Dugoročno praćenje je neophodno kako bi se utvrdilo koji će od ova dva scenarija prevladati u budućnosti. Na taj način, Crno more ne samo da pruža spektakl boja, već i važne uvide u globalne ekološke promene.
