Vojin Ćetković, dobitnik Sterijine nagrade za glumačko ostvarenje u predstavi „Moje pozorište“, istakao je da ovo priznanje ne doživljava kao lični uspeh, već kao nagradu celog ansambla koji je zajedno stvarao predstavu reditelja Borisa Liješevića. U intervjuu za emisiju „Samo kultura“ na Euronews Srbija, Ćetković je naglasio da je „Moje pozorište“ više od obične predstave; to je, pre svega, priča o prijateljstvu i zajedništvu među članovima ansambla.
„Imam utisak da je to jedna priča o prijateljstvu. Bez obzira na to što smo igrali Borisov komad, to jeste priča o prijateljstvu nas šestoro, uključujući i Borisa. Kada su me pozvali na kafu i rekli da rade neku predstavu, odmah sam pristao. Sa tim ljudima sam radio, slično razmišljamo i slično doživljavamo pozorište. Ovo smatram kolektivnim činom,“ rekao je Ćetković.
Predstava je ove godine osvojila više značajnih priznanja, uključujući nagrade za najbolju predstavu, režiju, glumačka ostvarenja i nagradu publike. Govoreći o ulozi oca, koja je inspirisana stvarnim ocem Borisa Liješevića, Ćetković je naglasio da nije želeo da pravi imitaciju stvarne osobe. „Rekao sam mu da je našao pogrešnog glumca ako želi da reprodukujem njegovog oca. Imao sam ono što je napisao, imao sam svog oca i svoje iskustvo kao roditelja. Posvetio sam ovu predstavu njegovom ocu, svom ocu i svim očevima. Najvažnije mi je bilo da bude istinito,“ istakao je glumac.
Jedna od centralnih tema predstave jeste odnos između umetnosti i privatnog života, kao i pitanje koliko čovek može da se posveti svom pozivu, a da pritom ne zapostavi porodicu i bliske ljude. „Još uvek tražim ravnotežu. Umetnost je živa stvar, kao i čovek. Menjamo se kroz godine, menjaju se i naši stavovi. Večito se pitamo ko smo, šta smo i da li smo dali dovoljno sebe. Ali ja ovo ne radim da bih dobio nešto zauzvrat. Dobijam mogućnost da se izrazim i to je ogromna stvar,“ rekao je Ćetković.
Prema njegovim rečima, publika snažno reaguje na predstavu upravo zato što pokreće univerzalna pitanja sa kojima se svako može poistovetiti. „Ljudi plaču, smeju se, prepoznaju se u toj priči. Niko nije ravnodušan. To su univerzalne teme utkane u jednu konkretnu porodičnu priču,“ naveo je glumac.
Ćetković je otkrio da i dalje oseća tremu pred izlazak na scenu, ali da je to smatra važnim delom glumačkog posla. „Volim kada ima treme. Celog dana znam da uveče imam predstavu. Danas sam, na primer, bio kod zubara i odbio anesteziju zato što igram predstavu. To je mali primer, ali pokazuje koliko smo posvećeni svom poslu,“ rekao je.
On smatra da je vreme romantične predstave o umetnicima kao boemima prošlo te da današnje okolnosti zahtevaju drugačiji pristup. „Ovo više nije vreme boema i razbarušenih umetnika. Ovo je vreme posvećenih i disciplinovanih ljudi. Vreme je strogo i surovo. Da bismo odgovorili na sve izazove, moramo da vodimo računa o svom zdravlju, telu i umu,“ poručio je.
Ćetković je posebno naglasio interesovanje publike za predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, posebno za komad „Ričard Drugi“ u režiji Borisa Liješevića. „Kada vidim redove ispred pozorišta i karte koje se rasprodaju za nekoliko minuta, srce mi je puno. Ljudi dolaze sa posebnom željom da gledaju predstavu. To pokazuje koliko postoji potreba za pozorištem i koliko publika ceni ono što radimo,“ rekao je.
Osvrnuo se i na predstavu „Mihael Kolhas“, smatrajući da ona postavlja važna društvena pitanja o pravdi i nepravdi. „Pozorište ne služi samo da zabavi. Njegov zadatak je da postavlja pitanja. Svi smo se tokom rada na toj predstavi suočili sa pitanjem kako reagujemo na nepravdu i da li pojedinac može sam da je ispravi. To su teme koje se tiču svakog društva,“ naveo je Ćetković.
Na kraju, govoreći o radu na filmu i televiziji, ocenio je da je hiperprodukcija dovela do gubitka osećaja za ono što glumci rade, zbog čega mu prija povratak pozorištu. „Došao je trenutak da se vratim pozorištu. Posvetio sam se predstavama koje su mi važne, a snimanja će uvek biti,“ zaključio je glumac. U narednom periodu planira rad na novoj predstavi sa Vidom Ognjenović u koprodukciji podgoričkog Gradskog pozorišta i festivala Grad teatar u Budvi.
