Više od 20.000 dece deportovano je ili prisilno premešteno iz Ukrajine od početka sukoba, navode ambasadori Evropske unije, Kanade i Ukrajine u zajedničkom saopštenju u Srbiji. Ovi diplomati upozoravaju da zaštita dece mora ostati van političkih podela i geopolitičkih interesa. U tekstu je istaknuto da dečja prava moraju biti prioritet, bez obzira na nacionalnost, politiku ili geografiju. Svako dete ima pravo na bezbednost, porodicu, obrazovanje i budućnost bez straha, što su principi utemeljeni u međunarodnom pravu.
Kada deca postanu žrtve rata, njihova zaštita postaje odgovornost ne samo nacionalnih vlasti, već i celokupne međunarodne zajednice. U slučaju Ukrajine, ovo pitanje postalo je bolna realnost. Prisilno premeštanje ukrajinske dece nije počelo sa invazijom 2022. godine, već nakon okupacije Krima 2014. godine. Do 2015. godine su postojali dokazi o odvođenju dece sa okupiranih teritorija i prebacivanju u dublje delove pod ruskom kontrolom.
Ono što se u početku činilo kao zabrinjavajući obrazac, vremenom je preraslo u sistematski problem. Ministarstvo pravde Ukrajine je potvrdilo više od 20.000 slučajeva deportacije i prisilnog premeštanja dece. Ovo ne predstavlja samo raseljavanje, već i odvajanje od porodica, gubitak zajednica, kao i ugrožavanje identiteta, jezika i veze sa domom. Ukrajinske institucije i civilno društvo suočavaju se sa velikim izazovima u praćenju sudbine ovih mališana, a nedostatak podataka otežava identifikaciju i povratak.
Međunarodna saradnja je ključna, jer nijedna država ne može sama odgovoriti na ovakav izazov. U tom kontekstu, pokrenuta je inicijativa predsednika Volodimira Zelenskog pod nazivom „Vratimo decu Ukrajini“. Takođe, formirana je Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece, koja okuplja 49 vlada i partnera posvećenih povratku, rehabilitaciji i reintegraciji dece. Evropska unija se pridružila koaliciji u septembru 2025. godine.
Do sada je, zahvaljujući diplomatskim, humanitarnim i pravnim naporima, vraćeno i podržano u procesima rehabilitacije i reintegracije 2.133 ukrajinske dece. Za svako od njih povratak predstavlja povratak porodici, jeziku, kulturi i osećaju pripadnosti. Ipak, ambasadori upozoravaju da su to samo pojedinačni slučajevi, dok se na stotine hiljada dece još uvek nalazi na teritorijama pod kontrolom Rusije ili u privremeno okupiranim oblastima.
Rešavanje ovog pitanja zahteva globalni odgovor i zajedničku odgovornost. Zaštita dece u sukobima nije zadatak jedne strane, već univerzalna obaveza zasnovana na ljudskim vrednostima. Međunarodna koalicija poziva države širom sveta da se pridruže inicijativi ili učestvuju kao posmatrači. Srbija je, uz Bosnu i Hercegovinu, jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja se do sada nije priključila ovoj inicijativi.
Koalicija ističe da mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, imaju dragocena iskustva u zaštiti dece i posleratnoj reintegraciji. Učešće u koaliciji omogućava razmenu iskustava i jačanje međunarodnih standarda zaštite dece, kao i razvoj pravnih i institucionalnih okvira koji mogu pomoći u sličnim sukobima širom sveta.
Najnoviji sastanak na visokom nivou održan je 11. maja u Briselu, gde su partneri razmatrali dosadašnje rezultate i naredne korake. Na kraju, u kolumni se poručuje da zaštita dece ne sme biti predmet političkih podela. „Povratak razdvojene dece nije samo pitanje rata, već i obaveza da se zaštite buduće generacije“, naglašava se u tekstu.
Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece predstavlja važan korak ka globalnom sistemu u kojem nijedno dete neće biti prepušteno zaboravu. Potrebno je da ceo svet stane uz ovu inicijativu kako bi se osiguralo da nijedno dete ne ostane bez zaštite i brige koju zaslužuje.
