Ukrajinski poljoprivredni proizvodi čine manje od sedam odsto uvoza hrane u Evropsku uniju, ali su postali ključno političko pitanje u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom. Ovaj problem je dodatno naglašen protestima poljoprivrednika u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj, koji strahuju da bi eventualni ulazak Ukrajine u EU mogao drastično promeniti raspodelu novca iz Zajedničke poljoprivredne politike.
Za Ukrajinu, Evropska unija predstavlja ključno tržište jer se u EU plasira oko polovine njenog ukupnog poljoprivrednog izvoza. Prema rečima Tarasa Visockog, zamenika ukrajinskog ministra ekonomije, životne sredine i poljoprivrede, poljoprivreda čini više od 50 odsto ukupnog ukrajinskog izvoza, a u nekim kvartalima dostiže i 62 odsto.
Međutim, za Evropsku uniju, ukrajinski poljoprivredni proizvodi predstavljaju samo mali deo mnogo većeg tržišta hrane. Prema podacima Evropske komisije, u 2024. godini, ukrajinski proizvodi činili su blizu sedam odsto poljoprivrednog uvoza EU, dok je njihov udeo u ukupnoj potrošnji Unije ispod pet odsto. Ukupan ukrajinski izvoz poljoprivrednih proizvoda pao je 2025. godine za devet odsto, na 22,7 milijardi dolara, a najveći deo ovog pada uzrokovan je smanjenim isporukama ka EU nakon uvođenja novog režima kvota.
Brisel je 2022. godine, nakon izbijanja rata i blokade Crnog mora, suspendovao carine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode. Međutim, žito koje je bilo namenjeno za tranzit ka svetskim tržištima ostajalo je u pograničnim zemljama EU, obarajući lokalne cene i izazivajući proteste poljoprivrednika tokom 2023, 2024. i 2025. godine. Mere autonomne trgovine ukinute su 5. juna 2025. godine, a novi dogovor između Brisela i Kijeva vratio je ukrajinski izvoz u sistem kvota, uz zaštitne mehanizme koji se mogu aktivirati u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu EU ili pojedinih članica.
Visocki je istakao da je ovo više politička tema nego pitanje stvarnih brojki, naglašavajući da Ukrajina pokušava da objasni da se radi o saradnji, a ne o konkurenciji. Ipak, trgovinski spor nije otklonio veći strah evropskih proizvođača – pitanje šta bi se dogodilo sa subvencijama ako Ukrajina postane članica EU. Ukrajina pre rata raspolagala sa 41,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, što je više nego što ima bilo koja pojedinačna članica Unije. Na primer, Francuska ima 27,4 miliona hektara, a Španija 23,9 miliona.
Zbog ruske okupacije, korisne površine u Ukrajini smanjene su na oko 24,5 miliona hektara, prema procenama Visockog. On smatra da se u evropskim raspravama često koriste predratni podaci, što može preuveličati trenutni obim ukrajinskog poljoprivrednog potencijala. Međutim, zabrinutost u EU dodatno pojačava struktura ukrajinske poljoprivrede. Veliki agroholdinzi imaju dominantnu ulogu u izvoznom sektoru, što evropska udruženja poljoprivrednika vide kao potencijalni pritisak na buduću raspodelu sredstava iz Zajedničke poljoprivredne politike.
U narednim pregovorima očekuje se da će manje biti oblikovani ukupni podaci o tržištu EU, a više politički pritisak iz Varšave, Bratislave i Budimpešte. Trgovinski sporazum je donekle smirio deo nezadovoljstva zbog uvoza, ali nije pružio odgovore na pitanje koliko bi poljoprivrednici u sadašnjim članicama mogli da izgube ako Ukrajina jednog dana postane članica EU.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost trgovinskih odnosa između Ukrajine i EU, kao i na izazove s kojima se suočavaju evropski poljoprivrednici u svetlu mogućih promena u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici. U tom kontekstu, budućnost ukrajinskog poljoprivrednog sektora i njegovog odnosa s EU ostaje otvoreno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i dijalog među svim zainteresovanim stranama.
