Predsednik SAD Donald Tramp je pooštrio uslove za mogući mirovni sporazum sa Iranom, usled povećane nervoze u Beloj kući zbog delova nacrta koji bi mogli omogućiti Teheranu pristup zamrznutom novcu. Njujork tajms izveštava da su novi uslovi za sporazum ostali neobjavljeni, ali su američki zvaničnici ukazali na nekoliko ključnih tačaka koje posebno smetaju Trampu. Najosetljivija tačka je mogućnost da Iran, u okviru šireg dogovora, dobije pristup delovima sredstava koja su godinama blokirana u inostranstvu.
Za Trampa je ovo politički eksplozivna tema. On je godinama kritikovao bivšeg predsednika Baraka Obamu zbog sporazuma sa Iranom, predstavljajući to kao simbol slabosti Vašingtona. Tramp ne želi da potpiše aranžman koji bi njegovi protivnici mogli da predstave kao istu stvar pod novim imenom. Pored toga, Tramp nije zadovoljan ni tempom kojim Iran odgovara na predloge Vašingtona. U Beloj kući procenjuju da Teheran pokušava da rastegne pregovore, izvlačeći što više ustupaka i ostavljajući prostor za kasnije osporavanje delova dogovora.
Zato je Tramp odlučio da zaoštri poziciju. Vašington više ne želi sporazum koji bi Iranu doneo finansijsko olakšanje bez čvrstih, proverljivih i politički odbranjivih garancija u zamenu. Prema ranijim opisima nacrta dogovora, trebalo je da se otvori prostor za produženje prekida vatre, nastavak pregovora o iranskom nuklearnom programu i postepeno rešavanje sankcija. Međutim, čim se u toj konstrukciji pojavila tema zamrznutih sredstava, situacija je postala mnogo rizičnija za Trampa.
Tramp pokušava da izbegne zamku u koju je, prema njegovom tumačenju, ranije upala Obamina administracija. Ne želi sliku u kojoj Amerika popušta, Iran dobija novac, a ključna pitanja ostaju odložena za kasnije pregovore. Zbog toga je ton iz Vašingtona postao čvršći. Američka strana sada traži da Iran brže i jasnije odgovori na ponude koje su već na stolu.
Teheran, s druge strane, pokušava da zadrži pregovarački prostor i da eventualno finansijsko popuštanje veže za širi paket garancija. Problem je što nijedna strana ne želi da izgleda kao poražena. Tramp ne može da potpiše dogovor koji bi ličio na Obamin model, dok Iran ne želi sporazum koji bi kod kuće izgledao kao kapitulacija pod američkim pritiskom.
Pregovori su sada u najosetljivijoj fazi. Mir je i dalje na stolu, ali pod težim uslovima: manje prostora za dvosmislene formulacije, manje strpljenja u Beloj kući, i mnogo veći pritisak na Teheran da pokaže da zaista želi dogovor, a ne samo još jedan krug odugovlačenja.
Ova situacija stvara dodatnu napetost u odnosima između SAD i Irana, što se može odraziti i na širi geopolitički kontekst. Trampova administracija se suočava sa izazovima u postizanju kompromisa koji bi zadovoljio sve strane. Dok Iran pokušava da održi svoju poziciju i zaštiti svoje interese, Tramp se trudi da izbegne političke zamke i osigura da eventualni dogovor ne bude viđen kao slabost.
U ovom trenutku, ključna pitanja ostaju otvorena, a budućnost pregovora zavisi od sposobnosti obe strane da pronađu zajednički jezik i postignu sporazum koji će biti prihvaćen s obe strane. S obzirom na kompleksnost situacije, jasno je da će pregovori biti dugotrajni i zahtevni, a uspeh će zavisiti od sposobnosti lidera da prevaziđu razlike i postignu održiv mir.
