Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu kojom je Filip Veizović oslobođen optužbi da je 27. maja 2024. godine, pod dejstvom narkotika, automobilom udario saobraćajnog policajca Vladimira Tasića, koji ga je zaustavljao na Topčideru, teško ga povredio i pobegao sa lica mesta. Ovaj predmet za krivično delo napad na službeno lice tokom dužnosti vraćen je Višem sudu u Beogradu na ponovno suđenje.
Prema optužnici, Veizović je na punoj liniji preticao automobil i, vozeći trakom iz suprotnog smera u Bulevaru patrijarha Pavla, udario policajca koji ga je zbog tog prekršaja zaustavljao. U tom trenutku, prema navodima iz optužnice, on se oglušio o naloge policajca i velikom brzinom prednjim levim delom vozila udario oštećenog, nabacivši ga na prednje vetrobransko staklo, nakon čega je pao na kolovoz, dok se okrivljeni udaljio sa mesta događaja.
Apelacioni sud je naveo da se osnovano žalbom višeg javnog tužioca ukazuje na to da su određene odlučne činjenice, od značaja za pravilno i zakonito presuđenje, ostale neutvrđene i nedovoljno razjašnjene, zbog čega se presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. Prvostepeni sud je oslobodio Veizovića optužbe jer je smatrao da se iz zapisnika o veštačenju i iskaza predstavnika NCFK ne može sa dovoljnim stepenom izvesnosti utvrditi da je Veizović upravljao automobilom kojim je udaren saobraćajac.
U obrazloženju Apelacionog suda, istaknuto je da je biološki trag okrivljenog detektovan samo na volanu i menjaču vozila, a ne i na ključu zatečenom u bravi. Prvostepeni sud je smatrao da to ne može biti jedini dokaz na osnovu kojeg bi se mogla doneti osuđujuća presuda, te je postupio u skladu sa načelom „u slučaju sumnje povoljnije za okrivljenog.“
Apelacioni sud je naglasio da sama činjenica da se forenzičkom DNK analizom sa apsolutnom sigurnošću ne može utvrditi redosled nanošenja biološkog materijala i starost traga, nije dovoljna da umanji značaj postojanja dominantne komponente profila okrivljenog Veizovića u mešanom DNK profilu na volanu i menjaču.
U žalbi javnog tužioca ukazano je da je prvostepeni sud odluku zasnovao i na činjenici da biološki trag okrivljenog nije detektovan na ključu, koji je zatečen u bravi vozila, pri čemu se nije bavio utvrđivanjem okolnosti u vezi s mogućim razlozima za odsustvo tragova na ključu. Apelacioni sud je istakao da prvostepeni sud nije pouzdano razjasnio i utvrdio sve relevantne činjenice od značaja za potpuno utvrđenje činjeničnog stanja.
U zaključku, Apelacioni sud smatra da odluka prvostepenog suda da oslobodi okrivljenog od optužbe pokazuje neprihvatljivost, te je predmet vraćen na ponovno suđenje kako bi se razjasnile sve nejasnoće i utvrdile sve relevantne činjenice. Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti, posebno zbog ozbiljnosti optužbi i okolnosti pod kojima je do incidenta došlo.
Kako bi se osiguralo pravilno suđenje, Viši sud će sada imati priliku da ponovo razmotri sve dokaze i svedočenja, te donese pravosnažnu presudu koja bi mogla imati dalekosežne posledice ne samo za optuženog, već i za celokupni pravosudni sistem u Srbiji. Ovaj slučaj ponovo otvara pitanja o odgovornosti vozača pod dejstvom alkohola ili narkotika, kao i o zaštiti službenih lica u obavljanju svojih dužnosti.
