Naučnici su postigli značajan napredak u oblasti sintetičke biologije stvarajući prvu ćeliju od nule koja može da se hrani, raste i razmnožava poput prirodne ćelije. Ovo otkriće bi moglo otvoriti vrata za razvoj organizama po meri koji funkcionišu kao žive mašine. Kejt Adamala, profesorka na Univerzitetu u Minesoti, zajedno sa svojim timom, sastavila je ovu ćeliju koristeći nežive hemijske komponente, a rezultati istraživanja su objavljeni u naučnom radu koji će biti predat na recenziju.
Ćelija koju su stvorili Adamala i njen tim nije specifična ni za biljke ni za životinje, već više podseća na jednostavne bakterije. Adamala je istakla da zna tačan sastav ćelije, uključujući hemikalije i molekule koje koristi, kao i njihove koncentracije, što omogućava dalju prilagodbu i projektovanje. Prethodna istraživanja su se uglavnom fokusirala na genetsku modifikaciju postojećih ćelija, dok sintetičke ćelije predstavljaju sledeću granicu u biologiji.
Naučnici smatraju da bi sintetičke ćelije mogle dovesti do novih terapija protiv raka, kao i inovativnih rešenja za hvatanje ugljen-dioksida i proizvodnju različitih hemikalija. Iako su ćelije osnovne gradivne jedinice života, i dalje su veoma složene, a ljudsko telo sadrži oko 37 biliona ćelija, čije funkcionisanje i dalje nije potpuno razumljivo.
Adamala je nazvala svoju tvorevinu „SpudCell“, kao igru reči inspirisanu sovjetskim satelitom „Sputnjik“. Ova ćelija može da se hrani, raste i razmnožava tokom približno pet generacija, ali je daleko manje složena od prirodnih ćelija. Dok se bakterija E. coli deli svakih 30 minuta, SpudCell zahteva oko 12 sati za razmnožavanje.
Stručnjaci kao što je Juval Elani iz Imperijal koledža u Londonu smatraju da je ovo značajan korak ka razumevanju kako hemija može biti organizovana da stvori život. Iako SpudCell ne može da se smatra živim bićem jer se ne može samostalno razmnožavati bez dodatnih resursa, pokazuje sposobnost da se prilagođava i raste.
Adamala i njen tim su zajedno sa kolegama iz Biotic, neprofitne organizacije, radili na unapređenju mogućnosti sintetičke ćelije kako bi postala dostupna drugim istraživačima. Njihova vizija je da SpudCell postane globalni standard u sintetičkoj biologiji, funkcionišući poput otvorenog operativnog sistema.
Uprkos napretku, mnogi naučnici upozoravaju na etičke i bezbednosne rizike povezane sa razvojem sintetičkih ćelija. Dru Endi, bioinženjer sa Univerziteta Stanford, naglašava da, iako SpudCell može da se razmnožava, to ne znači da je stvorila život. On takođe ističe potrebu za pažljivim upravljanjem rizicima koji dolaze sa novom tehnologijom.
Adamala se nada da će kroz otvorenu licencu omogućiti istraživačima da rade na razvoju SpudCell-a, dok će za komercijalne svrhe biti potrebne licence. Njihov cilj je da ova tehnologija postane dostupna svima, omogućavajući brži napredak u istraživanju.
Dok naučnici nastavljaju da istražuju mogućnosti sintetičkih ćelija, postavlja se pitanje kako će se ova tehnologija razvijati u budućnosti i kakve etičke, bezbednosne i društvene implikacije će doneti. U svakom slučaju, Adamala i njen tim su postavili temelje za novu eru u biologiji koja bi mogla da promeni način na koji razumemo život i njegove osnovne komponente.
