Dok se rat u Ukrajini nastavlja bez jasnog kraja, Evropska unija se suočava s izazovima u pronalaženju efikasne uloge u pregovorima s Rusijom. Kako se sukob intenzivira, postavlja se pitanje da li u trenutku dubokog nepoverenja može postojati „šaptač Kremlju“. Nedavno je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, blizak Moskvi, pominjan kao potencijalni posrednik, ali je Evropska unija brzo odbacila tu mogućnost.
Ministri spoljnih poslova EU su se sastali u Briselu kako bi razgovarali o sledećim koracima, ali su se pokazali razlike među članicama u vezi s time da li treba direktno razgovarati s Moskvom i ko bi mogao preuzeti posredničku ulogu. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Kaja Kalas, naglasila je da evropske vlade još nisu usaglasile osnovne principe eventualnih pregovora. „Da bi Evropa imala aktivniju ulogu, prvo moramo dogovoriti o čemu želimo da razgovaramo s Rusijom i gde su naše crvene linije“, izjavila je Kalas.
Šreder, koji ima dugogodišnje veze s ruskim energetskim kompanijama, bio je predložen kao kanal komunikacije između Evrope i Moskve, ali su evropski zvaničnici taj predlog odbacili. Ukrajina, s druge strane, poziva Evropsku uniju da pomogne u pregovorima o okončanju rata s Rusijom. O ovoj temi razgovaraće se na neformalnom sastanku evropskih ministara spoljnih poslova na Kipru, dok se američki pokušaji posredovanja suočavaju s teškim izazovima.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Andrij Sibiha, izjavio je da je Kijev zainteresovan za „novu dinamiku“ u pregovorima. „Moramo preći na novi format razgovora sa ruskom stranom“, rekao je Sibiha, naglašavajući potrebu za aktivnijim učešćem evropske strane. Iako su bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši premijer Italije Mario Dragi pominjani kao mogući kandidati za izaslanika, Sibiha nije želeo da komentariše konkretna imena.
Finski predsednik Aleksander Stub izjavio je da bi „verovatno ne mogao negativno da odgovori“ na ponudu za posrednika, ali tek nakon što Rusija pristane na prekid vatre. Međutim, trenutno nema naznaka da bi do toga moglo doći. Tokom vikenda, Kijev je bio meta intenzivnih napada, a Moskva je zapretila „sistematskim udarima“ na grad, upozoravajući strance da napuste područje.
Rusija optužuje EU da vojno podržava Kijev i time podriva američke mirovne napore, što otežava mogućnost ozbiljnog dijaloga s evropskim zemljama. Moskva više favorizuje direktne razgovore s SAD, delom zbog prestiža, a delom zbog blažeg pristupa koji su imali američki izaslanici.
Dok EU razmatra mogućnosti posredovanja, Ukrajina povećava pritisak na Rusiju ponovljenim napadima na ruska naftna postrojenja, nazivajući ih „sankcijama dugog dometa“. Iako Kijev teži da probije zastoj, analitičari upozoravaju da je uključivanje EU u pregovore s Moskvom „osuđeno na propast“ ukoliko ne nastupi iz pozicije snage.
Prema analitičaru Jaroslavu Smovžu, Evropa je izgubila osećaj svoje uloge u međunarodnim odnosima, posebno u kontekstu rata u Ukrajini. On smatra da ukoliko želi da bude neutralan posrednik, to neće doneti rezultate, s obzirom na to da je dosadašnji odgovor Evrope na ruske akcije bio neubedljiv.
U Kijevu, poslanik Ehor Černev ističe da nema signala da Rusija želi da okonča rat. Kako se interesovanje SAD za mirne pregovore smanjuje, veruje da bi Evropa mogla uneti „novu energiju“ u proces, predstavljajući EU koja razume pretnju koju Rusija predstavlja.
S obzirom na sve ove okolnosti, čini se da su ozbiljni mirovni pregovori još daleko. Evropa i dalje razmatra kako da postigne zajednički stav prema Rusiji, dok se Ukrajina nada da će ubrzati proces i osigurati povoljnije uslove za sebe i evropsku bezbednost.
