Predsednik SNSD Milorad Dodik izjavio je da je danas u Moskvi imao sadržajan i produktivan razgovor sa zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandrom Gruškom, a jedna od tema bila je i OHR u Bosni i Hercegovini. Dodik je naglasio da Srbi imaju pravo da se bore za interese svog naroda, kao što to čine i drugi suverenistički lideri, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina.
On je ukazao na to da je za Republiku Srpsku neprihvatljivo bilo kakvo izmeštanje Kancelarije OHR-a, jer bi to značilo novo zarobljavanje i neslobodu za srpski narod u BiH. Dodik je istakao da je ovaj stav izneo na sastanku sa Gruškom, kojem je prisustvovao i ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir.
Dodik je rekao da bi, ako dođe do izmeštanja OHR-a, taj predstavnik mogao ostati na tom mestu još sto godina, što bi značilo da sloboda srpskog naroda nikada neće biti ostvarena. On je naglasio da će Republika Srpska prihvatiti svaki dogovor koji će biti postignut u okviru Saveta bezbednosti, uključujući i ruski pristup i podršku Kine, kao i noviji interes Amerikanaca u iznalaženju rešenja.
Dodik je predložio da novi visoki predstavnik bude postavljen na ograničeno vreme, do dve godine, nakon čega bi njegova funkcija automatski prestala. On je izrazio zadovoljstvo stavom Amerike da će svi zainteresovani biti konsultovani u vezi sa tim pitanjem.
Dodik je podsetio da u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma piše da visokog predstavnika biraju strane potpisnice tog sporazuma, a to su Republika Srpska, Srbija, Federacija BiH, Hrvatska i zajednički nivo BiH. On je naglasio da je važno da se visoki predstavnik potvrđuje relevantnom rezolucijom Saveta bezbednosti.
Tokom sastanka, Dodik je istakao da je ruska strana dobro upoznata sa situacijom, iako nije članica Saveta za implementaciju mira (PIK). On je postavio pitanje kako bi reagovala Evropska unija ukoliko bi se Rusija vratila u taj savet, naglašavajući da bi to moglo izazvati nezadovoljstvo među evropskim zemljama.
Dodik je dodao da bi novi visoki predstavnik trebao da reši „nered“ koji je napravio aktuelni visoki predstavnik Kristijan Šmit, poništavajući njegove odluke koje su protivustavne. On je izrazio sumnju da se može vratiti na izvorni Dejtonski sporazum, naglašavajući da je to iluzija, ali je istakao potrebu za alternativom u slučaju da takva opcija ne bude moguća.
On je naglasio da se mora raditi na očuvanju stabilnosti u regionu, iako je svestan da se muslimani neće lako složiti sa povratkom nadležnosti Republici Srpskoj kakve su bile predviđene Dejtonskim sporazumom. Dodik je predložio kreiranje atmosfere mirnog razlaza kako bi se očuvala stabilnost prostora.
Na kraju, Dodik je istakao da je nedavno boravio u Banjaluci, gde je obavešten o stavovima Republike Srpske, te da su razgovori sa ruskom stranom bili od suštinskog značaja za buduće korake u vezi sa statusom OHR-a i opštom situacijom u Bosni i Hercegovini.
Ova izjava i sastanak u Moskvi dolaze u trenutku kada su odnosi između Republike Srpske i međunarodnih aktera, uključujući EU i SAD, na testu, a Dodikova strategija deluje kao pokušaj da se osnaži pozicija Srpske u okviru složenog političkog pejzaža Balkana.
