Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju, Stevan Blagojević, upozorio je na izuzetnu osetljivost niskog voća, kao što su maline i kupine, na prizemni mraz koji može značajno smanjiti prinos. U trenutnom periodu, pre izbijanja cvetanja, prinos ovih voćaka mogao bi biti smanjen čak do 30 procenata. Ova informacija dolazi u vreme kada se poljoprivrednici suočavaju sa izazovima uzrokovanim nepovoljnim vremenskim uslovima.
Blagojević je za Tanjug istakao da su maline, kupine i borovnice posebno ranjive, jer se nalaze blizu tla, gde su temperature najniže. Snižavanje temperature može negativno uticati na proteine koji su ključni za razvoj ovih biljaka, dovodeći do njihovog oštećenja. U vreme kada se mnogi poljoprivrednici oslanjaju na ove kulture kao na važan izvor prihoda, ovakve vesti predstavljaju ozbiljnu pretnju.
S obzirom na to da je mraz posebno štetan za voće koje se razvija bliže tlu, situacija je manje rizična za biljke koje cvetaju, poput višanja i kajsija, koje još nisu procvetale. Ipak, Blagojević naglašava da rizik od oštećenja ipak postoji, što znači da poljoprivrednici moraju biti oprezni i preduzeti mere zaštite svojih kultura.
U poslednje vreme, klimatske promene postaju sve očiglednije, a vremenski uslovi su sve nepredvidiviji. Ovakvi ekstremni uslovi, uključujući nagle promene temperature, mogu imati dugoročne posledice na poljoprivrednu proizvodnju. Mnogi poljoprivrednici već su se suočili sa problemima u prethodnim godinama, a ova godina se čini kao da će doneti nove izazove.
Osim što se nisko voće suočava sa rizikom od mraza, poljoprivrednici moraju biti svesni i drugih faktora koji mogu uticati na njihov prinos. Na primer, suša, poplave, kao i napadi štetočina i bolesti, takođe predstavljaju značajne pretnje. U svetlu ovih izazova, neophodno je da poljoprivrednici koriste savremene metode zaštite i gnojidbe, kao i da se bave edukacijom o pravilnim tehnikama uzgoja.
Jedna od mogućih mera zaštite je postavljanje zaštitnih mreža ili upotreba različitih sistema za grejanje kako bi se smanjio rizik od mraza. Takođe, uvođenje različitih tehnika navodnjavanja može pomoći u održavanju optimalne vlažnosti tla, što je ključno za zdravlje biljaka.
Osim tehničkih rešenja, važno je i da se poljoprivrednici organizuju i razmene informacije i iskustva. Udruživanje u zadruge može im omogućiti lakši pristup resursima, kao i zajedničku borbu protiv izazova koje donosi vreme. Takođe, saradnja sa istraživačkim institucijama može doprineti razvoju novih praksi i tehnologija koje će pomoći u adaptaciji na promenljive klimatske uslove.
Poljoprivreda je osnova ekonomije mnogih zemalja, pa tako i Srbije, i stoga je od vitalnog značaja da se na vreme prepoznaju problemi i preduzmu odgovarajuće mere. Osećaj odgovornosti prema zemlji i prirodi, kao i ulaganje u obrazovanje i istraživanje, ključni su za očuvanje poljoprivredne proizvodnje i održavanje prehrambene sigurnosti.
U svetlu trenutnih izazova, važno je da se svi akteri u lancu proizvodnje, od poljoprivrednika do potrošača, uključe u dijalog o održivom razvoju. Samo kroz zajednički rad i razmenu iskustava možemo se suočiti sa izazovima koje donosi moderna poljoprivreda i osigurati bolju budućnost za sve nas.
