Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), izjavio je danas da je za Republiku Srpsku prihvatljiv samo ograničeni mandat novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. On je naglasio da novi visoki predstavnik nije ključan, a njegove reči prenela je RTRS. Dodik je istakao da će, ako se izbor visokog predstavnika nastavi na način kao što se čuje iz evropskih krugova, to biti neprihvatljivo za Republiku Srpsku, osim ako ne bude postignut konsenzus između Rusije, Kine, Sjedinjenih Američkih Država i samih predstavnika Republike Srpske.
Dodik je podvukao važnost da novi visoki predstavnik ima ograničen mandat, da bonska ovlašćenja budu ukinuta, kao i da bude izabran na određeni vremenski period, konkretno na godinu ili dve, nakon čega bi trebalo da bude zatvorena kancelarija visokog predstavnika (OHR). „Sam predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je govorio, još u predizbornoj kampanji, da će prestati da grade države. Mi smo uvek čitali da će prestati da grade satrapa, koji se zove BiH“, rekao je Dodik, naglašavajući promene u američkoj spoljnoj politici nakon Trampovog dolaska na vlast.
Dodik je takođe spomenuo da je USAID gotovo potpuno obustavio operacije u Bosni i Hercegovini, što ukazuje na značajne promene u međunarodnom angažmanu prema ovoj zemlji. „Ostalo je još tih recidiva globalističkog poretka u Briselu, koji još uvek pokušavaju da zadrže stari odnos prema unutrašnjim pitanjima. Podržavam politiku koja kaže da odluke moraju biti u rukama naroda i njihovih demokratski izabranih predstavnika“, istakao je Dodik.
On je ponovio da će Republika Srpska učiniti sve da se vrate sredstva koja je Kristijan Šmit, bivši visoki predstavnik, primio na osnovu toga što nije legalno izabran. „Nećemo odustati od njega i nastavićemo dalje da se bavimo pitanjem njegovih zloupotreba, nezakonitosti i svega drugoga“, rekao je Dodik.
Na kraju, Dodik je naglasio da je prirodno da formalna funkcija visokog predstavnika bude ukinuta posle 31 godine. „Dejtonski sporazum, Aneks 10, samo prepoznaje visokog predstavnika, a ne OHR. Dakle, pomoćna kancelarija nigde ne bi trebalo da se tretira kao neki važan organ“, zaključio je Dodik, naglašavajući potrebu za promenom u načinu upravljanja Bosnom i Hercegovinom.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se čini da međunarodna zajednica preispituje svoj odnos prema Bosni i Hercegovini, a Dodikovi stavovi predstavljaju jasnu poruku da Republika Srpska želi veću kontrolu nad sopstvenim pitanjima i da se protivi bilo kakvim nametnutim rešenjima. U ovom kontekstu, Dodik traži jaču saradnju sa velikim silama kao što su Rusija i Kina, dok se istovremeno protivi nekim evropskim pristupima.
Ova situacija ukazuje na to da je politička klima u Bosni i Hercegovini i dalje veoma napeta i da su predstojeći izbori i izbor novog visokog predstavnika ključni trenuci koji bi mogli značajno uticati na budućnost zemlje. Dodikove tvrdnje i pozicije mogu dodatno zakomplicirati već postojeće tenzije među etničkim grupama u Bosni i Hercegovini, a međunarodna zajednica će morati pažljivo da razmotri kako da odgovori na ove izazove kako bi se obezbedila stabilnost u regionu.
