Desničarska stranka DISI osvojila je najviše glasova na današnjim parlamentarnim izborima na Kipru, dok je ekstremno desničarska stranka ELAM ostvarila najveći rast podrške u odnosu na prethodne izbore 2021. godine, osvojivši između 10 i 12,5 odsto glasova, nasuprot prethodnih 6,8 odsto, pokazuju izborne ankete.
Prema izlaznim anketama, DISI bi trebalo da ostane najveća partija sa podrškom između 22,5 i 25,5 odsto birača. Komunističkoj stranci AKEL, koja je tradicionalno druga po snazi, prognozira se između 21 i 24 odsto podrške. Ova situacija ukazuje na moguće promene u političkom pejzažu Kipra, s obzirom na to da bi ELAM, koji se dovodi u vezu sa zabranjenom grčkom organizacijom „Zlatna zora“, mogao da postane treća stranka po snazi u parlamentu koji broji 56 mesta, iza DISI-ja i AKEL-a.
Izlazne ankete takođe ukazuju na opadanje podrške centrističkim partijama koje podržavaju predsednika Kipra, Nikosa Hristodulidisa. Tri centrističke stranke, DIKO, DIPA i EDEK, beleže slabije rezultate nego na prethodnim izborima. Novoformirani pokret ALMA bivšeg glavnog državnog revizora Odiseasa Mihailidis, koji se zalaže za političke reforme i veću odgovornost vlasti, prema projekcijama bi prvi put mogao da obezbedi parlamentarni status osvajanjem između 4,5 i 5,5 odsto glasova.
Centristička stranka DIKO, koja podržava predsednika, osvojila je između 8 i 10 odsto glasova, što bi bio najgori rezultat te partije u istoriji. Partijama Volt i EDEK prognozira se između tri i četiri odsto, što ih ostavlja na granici ulaska u parlament. Pokret „Direktna demokratija Kipar“, koji predvodi influenser Fidija Panajotu, mogao bi da osvoji između 5,5 i 7,5 odsto glasova.
Tokom kampanje dominirale su teme korupcije i rasta troškova života, dok je ELAM kampanju zasnivao na protivljenju migracijama i tvrdom stavu u pregovorima sa turskim Kipranima o podeljenom ostrvu. Ove teme su očigledno odjeknule među biračima i uticale na rezultat izbora.
Iako izvršna vlast na Kipru pripada predsedniku, izbori se smatraju važnim pokazateljem političkih odnosa pred predsedničke izbore 2028. godine. Ovi rezultati mogu značajno uticati na buduće političke strategije i savezništva, s obzirom na sve veći rast podrške desničarskim strankama.
U svetlu ovih promena, analitičari sugerišu da bi nova konfiguracija u parlamentu mogla doneti izazove u vezi s pitanjima kao što su upravljanje migracijama, unutrašnja politika i odnosi sa Turskom. Predsednik Hristodulidis bi mogao biti suočen sa potrebom da preispita svoj pristup i strategije, kako bi se prilagodio novoj političkoj stvarnosti.
Osim toga, izbori su takođe pokazali da je biračko telo na Kipru spremno da se okrene novim partijama i pokretima koji se zalažu za promene, kao što je ALMA, što može dovesti do daljih previranja u političkoj areni. Ove stranke će se verovatno truditi da iskoriste trenutnu situaciju i privuku što veći broj birača, posebno u svetlu rastuće frustracije građana sa postojećim političkim sistemom.
Sve u svemu, izbori na Kipru su doneli značajne promene u političkom pejzažu, sa jasnim nagoveštajem da se snaga tradicionalnih stranaka smanjuje, dok se ekstremnije političke opcije uspinju. Ovi trendovi će nesumnjivo oblikovati buduće političke tokove u zemlji.
