Društvo sudija Srbije osudilo je način izveštavanja televizije i lista Informer, ističući da se time podstiče javna osuda sudija i insinuira da su oni postupali suprotno svojoj dužnosti. U saopštenju se naglašava da je preispitivanje sudskih odluka moguće samo u zakonom propisanom postupku. Ova reakcija otvara pitanja o ulozi medija u tumačenju sudskih odluka i preispitivanju rada sudskih organa.
Društvo je pozvalo Visoki savet sudstva da obezbeđuje uslove za nezavistan rad sudija i sudova, kao i medije da javnu raspravu o sudskim odlukama vode na osnovu činjenica i pravnih argumenata, bez ličnog prokazivanja sudija. Predsednica Upravnog odbora Društva sudija Srbije, Nada Đorđević, izjavila je za Euronews Srbija da javnost i mediji imaju pravo na komentar, ali da je problem u načinu na koji se to čini. Istakla je da sudske odluke mogu da se preispituju samo od strane nadležnih sudova ili Ustavnog suda kroz ustavne žalbe.
Đorđević je naglasila da je izveštavanje medija regulisano zakonom o javnom informisanju, koji propisuje načela objektivnosti i nepristrasnosti. Svaka informacija mora biti zasnovana na činjenicama, a sudska presuda ne može biti predstavljena kao već dokazana, posebno kada je predmet u toku. „Senzacionalistički naslovi, koji sugerišu da je osumnjičeni kriv, krše pretpostavku nevinosti“, naglasila je ona.
Reakcija Društva sudija došla je nakon što su određeni mediji objavili fotografije sudija, što je Đorđević okarakterisala kao „prokazivanje“. Ona je dodala da su ranije imali slične slučajeve, poput onih vezanih za lokalne izbore. Istakla je da je važno da se informacije iznose u javnost, ali je sporna forma komentarisanja i prikazivanja sudija.
Slađana Matić, novinarka Večernjih novosti, osvrnula se na granice izveštavanja, ističući da novinari imaju obavezu da prenose tačne informacije i kontekst. U tom smislu, ona je napomenula da izveštavanje može biti senzacionalističko, ali da je važno da se informacije prenose u skladu sa onim što se dešava u sudnici. „Kada novinar prati suđenje, može doneti stav o odluci, ukoliko je uočio da dokazi nisu dovoljni“, rekla je Matić.
Đorđević je naglasila da je Društvo sudija Srbije reagovalo i na slučajeve poput „Prosudi ko sudi“, smatrajući ih neprimerenim. U vezi sa pitanjem zašto nisu reagovali na druge situacije, ona je priznala da Društvo nema kapacitete za konstantno reagovanje na svaki problematičan naslov, ali da se trude da odgovore na osnovu prioriteta.
Matić je dodala da je pravosuđe možda na prvi pogled zatvoreno, ali da novinari mogu dobiti adekvatne informacije kada prate suđenja. Obrazloženja sudija su ključna, jer detaljna objašnjenja presuda smanjuju prostor za pogrešno tumačenje. „Važno je kako sudija obrazlaže presudu; ako je to učinjeno kvalitetno, malo je šanse za kritiku“, zaključila je Matić.
U svetlu ovih izjava, postavlja se pitanje kako mediji mogu izveštavati o pravosudnim pitanjima na način koji ne ugrožava integritet sudija i pravosudnog sistema, a da istovremeno zadovolje pravo javnosti na informisanje. Razgovor o ovoj temi se nastavlja, jer je važno pronaći ravnotežu između slobode medija i zaštite prava pojedinaca koji se nalaze u pravosudnom sistemu.
