Države članice Evropske unije suočavaju se sa novim podelama usled rasta broja izdatih šengenskih viza ruskim državljanima, uprkos strogoj sankcijskoj politici protiv Moskve zbog rata u Ukrajini. Prema poverljivim podacima koje je objavio portal Euraktiv, u 2025. godini broj zahteva za šengenske vize ruskih građana porastao je na više od 670.000, što predstavlja povećanje od skoro osam odsto u odnosu na prethodnu godinu. U istom periodu, više od 620.000 viza je izdato, što je 10,2 odsto više nego 2024. godine.
Oko 77 odsto izdatih viza odnosi se na turistička putovanja, dok su posete porodici i prijateljima druga najčešća svrha, a zatim poslovna putovanja. Najveći broj zahteva podnet je u Francuskoj, Italiji i Španiji, koje zajedno čine gotovo tri četvrtine ukupnog broja. Francuska je izdala najviše viza i zabeležila najveći rast, više od 23 odsto u 2025. godini u odnosu na 2024. godinu, što dodatno naglašava geografske razlike unutar EU.
Zemlje zapadne i južne Evrope, poput Francuske, Italije i Španije, tradicionalno imaju otvoreniji pristup izdavanju viza ruskim državljanima. S druge strane, države koje se nalaze bliže istočnom krilu Unije, kao što su Poljska i baltičke zemlje, oštro se protive ovoj politici, smatrajući rat u Ukrajini egzistencijalnim pitanjem. Evropska komisija je još 2022. godine preporučila državama članicama da ograniče izdavanje viza ruskim državljanima, a u nekim slučajevima čak i da ih u potpunosti obustave.
Osim toga, sporazum o viznim olakšicama sa Moskvom je suspendovan, dok su 2025. godine uvedena nova pravila koja ukidaju višekratne vize i zahtevaju podnošenje novog zahteva za svako putovanje. Tenzije su dodatno povećane unutar diplomatskih krugova zbog internog dokumenta Evropske komisije poznatog kao „Šengenski barometar“, koji prati stanje u zoni slobodnog kretanja. Prema navodima više diplomata, neke zemlje, uključujući Francusku, izrazile su nezadovoljstvo zbog uključivanja podataka o ruskim vizama, što je dovelo do njihovog privremenog uklanjanja iz izveštaja.
Nakon pritiska nekoliko država članica, ovi su podaci ponovo uključeni u poseban tehnički dokument. U isto vreme, u EU se vodi rasprava o mogućim dodatnim merama, uključujući mogućnost zabrane ulaska ruskim državljanima sa ratnim iskustvom u Ukrajini. Ovaj predlog mogao bi biti predstavljen do juna, čime bi se dodatno pojačale tenzije unutar Unije.
Novi podaci o izdavanju viza dolaze u trenutku kada se Unija suočava sa sve većim izazovima u vezi sa jedinstvom i solidarnosti među članicama. Rastuće tenzije između država koje se zalažu za strožije mere prema Rusiji i onih koje su otvorenije za ruske turiste ukazuju na duboke političke razlike unutar Unije. Dok jedni smatraju da bi trebalo dodatno ograničiti pristup ruskim državljanima, drugi veruju da bi otvorenost mogla pomoći u smanjenju tenzija i poboljšanju odnosa.
Ova situacija takođe postavlja pitanja o efikasnosti trenutne politike Evropske unije prema Rusiji i njenim građanima. Kao odgovor na rat u Ukrajini, mnoge države su uvele sankcije i druge mere, ali rast broja izdatih viza može ukazivati na neuspeh ovih politika u postizanju željenih ciljeva.
Kako se situacija bude razvijala, očekuje se da će EU nastaviti da razmatra nove pristupe i strategije u cilju usklađivanja svojih politika prema Rusiji i njenim građanima, dok istovremeno nastoji da održi jedinstvo među članicama. U tom kontekstu, pitanja o humanitarnim aspektima i ljudskim pravima takođe će igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućih odluka.
