Evropska unija planira da u narednih 25 godina iskoreni siromaštvo na svojoj teritoriji, izjavila je danas potpredsednica Evropske komisije Roksana Mincatu dodajući da je cilj Unije da do 2050. godine eliminiše i socijalnu isključenost u Evropskoj uniji. „Želimo da u narednih 25 godina iskoristimo siromaštvo u EU“, rekla je Mincatu za Juronjuz, ističući da je reč o dugoročnom i ambicioznom planu.
Prema podacima Komisije, oko 92,7 miliona ljudi u 27 država članica EU trenutno je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, što predstavlja gotovo petinu stanovništva. Međutim, kako napominje Juronjuz, nova strategija Evropske komisije ne predviđa poseban budžet niti obavezujuće zakone, već se oslanja na preporuke državama članicama.
Komisija navodi da već postoji značajno finansiranje kroz Evropski socijalni fond plus, kao i sredstva planirana u višegodišnjem budžetu EU, zbog čega nije predviđen poseban fond za ovu strategiju. Mincatu je upozorila da bi energetska kriza i rast troškova života mogli dodatno da pogoršaju situaciju, ocenjujući da broj ugroženih može dodatno da poraste.
Plan Evropske komisije fokusira se na podršku deci iz siromašnih porodica, razvoj socijalnog i pristupačnog stanovanja, kao i unapređenje zapošljavanja i penzionog sistema. Među merama je i pilot-projekat „kartice dečje garancije“, koja bi omogućila lakše praćenje i pristup besplatnim uslugama za decu, uključujući zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.
### U fokusu i borba protiv beskućništva
Jedan od prioriteta je i borba protiv beskućništva, uz preporuke državama članicama da uvedu sisteme ranog upozoravanja i savetovanja o dugovima kako bi se sprečilo iseljenje građana. Istovremeno, Evropska komisija predstavila je i planove za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, kojih u EU ima oko 90 miliona. Predviđena je digitalizacija i širenje evropske invalidske kartice i parking kartice, kao i uvođenje novih tehnologija i platformi za pomoć osobama sa invaliditetom.
Nevladine organizacije, među kojima je i Karitas Evropa, upozoravaju da nedostatak obavezujućih mera i zakonodavnih rešenja može otežati sprovođenje ciljeva strategije. Iako su pojedine političke grupacije u Evropskom parlamentu pozdravile paket mera, deo organizacija i poslanika ocenjuje da su potrebne konkretnije i obavezujuće mere kako bi se ciljevi zaista ostvarili.
Strategija takođe uključuje i specifične mere za poboljšanje životnih uslova najugroženijih grupa. To uključuje podršku za obrazovne inicijative koje bi omogućile deci iz siromašnih porodica pristup kvalitetnom obrazovanju, kao i programima za zapošljavanje koji bi pružili mogućnosti za rad i ekonomski napredak.
Uz to, Komisija planira da se fokusira na smanjenje socijalne isključenosti kroz jačanje lokalnih zajednica i inicijativa koje promovišu socijalnu koheziju. Ove mere imaju za cilj da stvore inkluzivnije društvo u kojem će svi građani imati jednake šanse za prosperitet.
U svetlu trenutnih izazova, kao što su energetska kriza i inflacija, Evropska komisija se suočava s dodatnim izazovima u ostvarivanju svojih planova. Mincatu je naglasila da je važno da države članice preduzmu hitne akcije kako bi se zaštitili najugroženiji i sprečilo dodatno povećanje siromaštva.
Unapređenje životnih uslova i borba protiv siromaštva su ključni prioriteti za EU, a realizacija strategije će zavisiti od volje i posvećenosti članica Unije. U narednom periodu, očekuje se da će se voditi intenzivne diskusije o implementaciji ovih planova, kako bi se obezbedila podrška i resursi potrebni za postizanje ciljeva.
Na kraju, Mincatu je apelovala na državne članice da se aktivno uključe u borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti, naglašavajući da je to zajednička odgovornost svih aktera u društvu. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti pravedniju i bolje društvo za sve građane Evropske unije.
