Vojvodina i Beograd i dalje dominiraju tržištem poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, sa značajnim rastom cena njiva širom zemlje. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, Južnobački okrug ima najvišu prosečnu cenu od 14.650 evra po hektaru, dok je najskuplji hektar u Raškom okrugu, gde prosečna vrednost dostiže 15.820 evra. Ove brojke ukazuju na stabilan trend rasta cena, uprkos određenim padovima u nekim regionima.
Sremski okrug, s medijanom od 13.710 evra i prosekom od 13.910 evra po hektaru, beleži pad od 4,67%. U Zapadnobačkom okrugu, cena je opala za 3,94%, sa medijanim vrednostima od 11.120 evra i prosečnom cenom od 12.050 evra po hektaru. Nasuprot tome, Severnobački okrug beleži stabilne cene sa medijanom od 11.290 evra i prosekom od 11.270 evra po hektaru, uz godišnji rast od 1,95%.
Najveći rast cena beleži Južnobanatski okrug, sa povećanjem od 15,16%, gde medijana iznosi 10.620 evra a prosek 11.190 evra po hektaru. Srednjobanatski okrug takođe beleži rast, ali umjereniji od 2,66%, sa medijanom od 9.870 evra i prosečnom cenom od 9.710 evra po hektaru. Severnobanatski okrug pokazuje godišnji rast od 1,93%, sa medijanom od 8.840 evra i prosekom od 9.050 evra po hektaru, čime se ukupni prosek Vojvodine zaokružuje na rast od 6,50%.
U regionu Šumadije i Zapadne Srbije cene pokazuju veliku varijabilnost. Region je zabeležio ukupan pad od 7,97%, sa opštom medijanom od 4.730 evra i prosečnom cenom od 5.810 evra po hektaru. Raški okrug ističe se sa medijanom od 9.700 evra, ali i sa visokom prosečnom cenom od 15.820 evra po hektaru, uprkos padu od 10,70%. Zlatiborski okrug beleži rast od 22,07%, sa medijanom od 6.000 evra i prosekom od 8.390 evra po hektaru.
Mačvanski okrug beleži rast od 7,91%, dosegnuvši medijanu od 6.520 evra i prosečnu cenu od 7.950 evra po hektaru, dok Moravički okrug beleži pad od 13,43%, ostvarujući medijanu od 5.960 evra i prosek od 7.340 evra. U Beogradu, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta zabeležen je na teritoriji gradske opštine Zemun po ceni od 13 evra po metru kvadratnom. Najveća ugovorena vrednost poljoprivrednog zemljišta, od 1,3 miliona evra, ostvarena je u Surčinu za parcele ukupne površine 109 hektara.
Rasinski okrug beleži pad od 12,35% sa medijanom od 4.340 evra i prosekom od 6.110 evra po hektaru, dok Šumadijski okrug beleži pad od 12,04% sa medijanom od 4.430 evra i prosečnom cenom od 5.450 evra po hektaru. Kolubarski okrug beleži rast od 8,10%, sa medijanom od 4.530 evra i prosekom od 5.360 evra po hektaru. Pomoravski okrug beleži visok skok od 21,45% i zatvara region sa medijanom od 3.770 evra i prosekom od 4.640 evra po hektaru.
Južna i Istočna Srbija beleže ukupan regionalni rast od 12,48%, podižući opšti prosek na 3.690 evra za medijanu i 4.510 evra za prosečnu cenu po hektaru. Pčinjski okrug beleži pad od 23,41%, ali i dalje drži medijanu od 5.400 evra i prosek od 7.530 evra po hektaru. Podunavski okrug raste za 6,02%, držeći medijanu od 4.990 evra i prosečnu cenu od 5.530 evra po hektaru, dok Braničevski okrug beleži rast od 7,01% sa medijanom od 4.890 evra i prosekom od 5.210 evra po hektaru.
Ove brojke ukazuju na to da tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje pokazuje dinamičnost, sa raznolikim trendovima rasta i opadanja u različitim regionima. Rastuće cene u Vojvodini i Beogradu, kao i značajni skokovi u Banatu, ističu značaj poljoprivrede i njene uloge u ekonomiji zemlje.
