Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, osudio je diskriminaciju Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine nakon što je u jednom oglasu za posao navedeno da su maternji jezici kandidata „bosanski“ ili „hrvatski“, dok je srpski jezik izostavljen. Ovaj incident Linta je nazvao primjerom dugogodišnje planske diskriminacije Srba, ističući da bi međunarodne organizacije trebale reagovati na ovakve slučajeve.
U oglasu za posao za poziciju organizatora događaja, jasno je naglašeno da je jedan od uslova poznavanje „bosanskog“ ili „hrvatskog“ jezika, dok je srpski jezik potpuno izostavljen. Osim toga, oglas zahteva i poznavanje engleskog jezika, što dodatno ukazuje na nameravanu isključenost srpskog jezika. Linta je ukazao da ovakvo postupanje predstavlja šovinističku poruku koja implicira da poslodavac ne želi zaposliti osobu srpske nacionalnosti.
Linta je naglasio da je izostavljanje srpskog jezika u ovoj situaciji kršenje Ustava BiH, Zakona o zabrani diskriminacije, kao i odluka o konstitutivnosti Srba i ravnopravnosti srpskog jezika i ćirilice u Federaciji BiH. Prema njegovim rečima, ovakvo ponašanje poslodavca može dovesti do pravnih posledica, s obzirom na to da su propisane kazne za pravna lica koje se bave diskriminacijom u iznosu od 10.000 do 30.000 maraka.
Linta je takođe ukazao na zabrinjavajuću situaciju u kojoj se Srbi u Federaciji BiH nalaze. On je istakao da se malobrojni Srbi često osećaju kao građani trećeg reda, što ih dovodi do toga da napuštaju svoja ognjišta. Mnogi Srbi su primorani da napuste svoje domove zbog osećaja nesigurnosti i diskriminacije, a Linta je rekao da se osećaju prepušteni sami sebi, bez zaštite od državnih institucija.
Pored toga, Linta je pozvao međunarodne organizacije da osude ovu diskriminatorsku praksu i zahtevaju da odgovorni budu kažnjeni u skladu sa zakonom. On smatra da je važno da međunarodna zajednica reaguje na ovakve slučajeve kako bi se sprečila dalja marginalizacija Srba u Federaciji BiH.
Situacija u kojoj se Srbi nalaze u Federaciji BiH nije nova. Tokom godina, mnogi su ukazivali na sistemsku diskriminaciju i marginalizaciju srpskog naroda. Linta je rekao da ovo nije prvi put da se suočavaju s ovakvim postupcima, ali da je svaki put kada se dogodi nešto slično, potrebno ukazati na problem i boriti se za svoja prava.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Ustav BiH garantovao ravnopravnost svih konstitutivnih naroda, uključujući Srbe. Izostavljanje srpskog jezika iz oglasa za posao predstavlja ozbiljno kršenje tih principa. Linta je apelovao na sve relevantne institucije da preduzmu korake kako bi se obezbedila prava Srba i sprečila dalja diskriminacija.
Mnogi Srbi u Federaciji BiH osećaju se ugroženo i nesigurno, a ovakvi incidenti dodatno pogoršavaju njihovu situaciju. Linta je istakao da je neophodno da se svi građani BiH, bez obzira na nacionalnost, osećaju sigurno i ravnopravno. Samo tako može se graditi stabilno i pravedno društvo.
Ovaj slučaj takođe postavlja pitanje o važnosti jezika i identiteta u društvu. Jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i ključni deo identiteta jednog naroda. Izostavljanje srpskog jezika iz službene upotrebe dovodi do njegovog marginalizovanja i gubitka identiteta za mnoge Srbe u Federaciji BiH.
Na kraju, Linta je ponovio svoj poziv međunarodnim organizacijama da se uključe i pomognu u rešavanju ovakvih problema, kako bi se obezbedila prava svih građana, uključujući i Srbe, i kako bi se izgradila društvena pravda i ravnopravnost u BiH.
