Evropski parlament (EP) izglasao je povećanje narednog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije (EU) za 10 odsto u odnosu na predlog Evropske komisije (EK), što bi ukupni iznos budžeta premašilo dva biliona evra. Ova odluka, koja se fokusira na povećanje sredstava za poljoprivredu, koheziju, socijalnu politiku i konkurentnost, predstavlja značajan korak ka jačanju evropskih finansijskih resursa za ključne sektore.
Predlog Evropske komisije inicijalno je predviđao budžet od 1,8 biliona evra koji bi obuhvatio poljoprivredu, industrijski razvoj i međunarodnu pomoć, uz dodatnih 165 milijardi evra za otplatu zajedničkog duga nastalog tokom oporavka od pandemije kovida-19, čime bi ukupni iznos dostigao 1,984 biliona evra. Međutim, poslanici Evropskog parlamenta u Strazburu podržali su povećanje budžeta za dodatnih 200 milijardi evra, što je značajno povećanje koje ukazuje na usmerene napore EU da se suoči sa izazovima u različitim oblastima.
Prema informacijama briselskog portala Politiko, za ovu odluku glasalo je 370 poslanika, dok je 201 bilo protiv, a 84 poslanika se uzdržalo. Ova odluka otvara put za „napete“ pregovore sa nacionalnim vladama, s obzirom da su neke članice, poput Holandije i Nemačke, već izrazile želju za smanjenjem budžeta u odnosu na predloge Evropske komisije.
Evropski parlament je takođe naglasio potrebu za preciznijim namenskim raspoređivanjem sredstava za programe EU, uključujući uvođenje novih zajedničkih poreza na onlajn klađenje, tehnološke gigante kao što su Amazon i Google, kao i kripto kompanije. Ovaj pristup ukazuje na rastuću potrebu za inovativnim rešenjima u finansiranju budžeta i prilagođavanju postojećih politika savremenim izazovima.
Izvestilac Evropskog parlamenta za budžet, Zigfrid Murešan iz Evropske narodne partije, istakao je da „nije moguće uraditi više sa manje“. Koizvestilac Karla Tavares iz grupe Socijalista i demokrata naglasila je da budžet predstavlja „političku mapu puta za budućnost Unije“ i da su potrebna dodatna sredstva kako bi se suočili sa aktuelnim izazovima, uključujući ekonomske i socijalne aspekte.
Parlament predlaže povećanje izdvajanja za poljoprivredu, koheziju i socijalnu politiku za dodatnih 103 milijarde evra, što bi ukupno iznosilo 997 milijardi evra. Takođe, planirano je povećanje sredstava za konkurentnost za 70 milijardi, na ukupno 660 milijardi evra, sa posebnim fokusom na istraživanje i inovacije. Za spoljne aktivnosti predviđeno je dodatnih 24 milijarde evra, čime bi ukupan iznos dostigao 239 milijardi.
Poslanici su podržali ponovno uvođenje posebnih budžetskih linija za poljoprivredu, koheziju i socijalnu politiku, kao i namensko finansiranje zdravstva i zaštite životne sredine. Ove mere imaju za cilj da pruže dodatnu podršku ključnim sektorima koji su od vitalnog značaja za stabilnost i razvoj unutar Evropske unije.
Ovim glasanjem, Evropski parlament je utvrdio svoju pregovaračku poziciju pred razgovore sa Savetom EU i Evropskom komisijom, sa ciljem da budžet bude usvojen do kraja godine. Ipak, očekuje se da će pregovori biti teški, s obzirom na ograničene nacionalne budžete i geopolitičku neizvesnost koja se oseća širom Evrope.
Ova odluka o povećanju budžeta predstavlja važan korak ka jačanju evropskih institucija i podršci ključnim sektorima koji su od značaja za budućnost EU. Poslanici su jasno stavili do znanja da je potrebno investirati u zajedničke ciljeve kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet unutar Unije, ali i da se odgovori na izazove koji dolaze sa globalnog tržišta i unutrašnjih kriza.
