Naučnici iz Nemačke razvili su revolucionarni sistem koji omogućava prepoznavanje ljudi putem Wi-Fi signala sa izuzetno visokom tačnošću od 99,5%. Ova tehnologija može u realnom vremenu rekonstruisati 3D poze ljudi i identifikovati ih čak i kroz zidove, što otvara brojne mogućnosti, ali i izaziva ozbiljne zabrinutosti u pogledu privatnosti.
Dok naučna zajednica slavi ovaj tehnološki proboj, stručnjaci upozoravaju na potencijalne opasnosti masovnog nadzora koji bi mogao postati deo našeg svakodnevnog života. Mnogi od nas rutere posmatraju kao obične uređaje za pristup internetu, ali istraživanje sa Karlsruškog instituta za tehnologiju (KIT) pokazuje da ovi uređaji mogu funkcionisati kao sofisticirani radarski sistemi.
Istraživački tim sa KIT-a razvio je sistem pod nazivom BFId, koji koristi radio talase za identifikaciju pojedinaca na osnovu njihovih fizičkih karakteristika. U suštini, naš organizam, koji je većinom sastavljen od vode, menja radio talase koji se kreću kroz prostoriju, a veštačka inteligencija interpretira te promene kako bi stvorila sliku identiteta osobe.
Zamislite prostoriju ispunjenu Wi-Fi signalom kao bazen sa mirnom vodom. Svaki pokret tela stvara talase, a način na koji hodamo, naša visina i druge fizičke karakteristike oblikuju te talase na jedinstven način. Takođe, istraživači su uspeli da kreiraju 3D mapu ljudskih poza u realnom vremenu, uključujući informacije o tome da li osoba sedi, stoji ili leži, i to sve kroz zidove.
Iako tehnološke inovacije često donose poboljšanja, u ovom slučaju postoji ozbiljna zabrinutost zbog potencijalne upotrebe ovog sistema za nelegalni nadzor. Istraživači ističu da je moguće identifikovati osobu koja prolazi pored kafića sa Wi-Fi mrežom, čak i ako ne nosi mobilni telefon. Wi-Fi uređaji u okolini mogu međusobno komunicirati i generisati obrasce slične onima koje proizvode kamere, ali koristeći radio talase umesto svetlosti.
Profesor Torsten Strufe sa KIT-a naglašava da isključivanje ličnih uređaja ne pruža zaštitu od nadzora, jer aktivni Wi-Fi uređaji u okolini mogu i dalje prikupiti podatke o pojedincu. „To funkcioniše slično kao obična kamera, ali koristi radio talase umesto svetlosnih zraka,“ objašnjava Strufe.
Ova tehnologija može pretvoriti svaki Wi-Fi ruter u potencijalno sredstvo za nadzor. Džulijan Todt iz KASTEL-a upozorava da redovno prolazimo pored mesta sa Wi-Fi mrežama, gde nas može identifikovati čak i bez naše svesti. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o privatnosti, posebno kada su bežične mreže prisutne u gotovo svim javnim i privatnim prostorima.
U istraživanju koje je obuhvatilo 197 učesnika, tim je uspeo da utvrdi identitet osoba sa gotovo potpunom tačnošću, bez obzira na ugao posmatranja ili način hoda. Iako su trenutni oblici nadzora, poput kamera, prisutni, bežične mreže imaju jedinstvenu osobinu – nevidljive su i ne izazivaju sumnju.
Profesor Strufe upozorava da ova tehnologija, iako moćna, nosi rizike po osnovna ljudska prava i privatnost. „Fizika i matematika iza ovog projekta predstavljaju ogroman uspeh, ali takođe pokreću crveni alarm za sve nas,“ naglašava on. Naši domovi su već puni ovih nevidljivih talasa, dok tehnologija koja ih „čita“ napreduje brže od zakona i bezbednosnih protokola koji bi nas trebali zaštititi.
U svetlu ovih otkrića, nemački istraživači pozivaju međunarodne organizacije da hitno uvedu obavezno šifrovanje podataka prikupljenih ovim putem. Dok se to ne dogodi, privatnost unutar naših domova ostaje ugrožena, a Wi-Fi mreže postaju potencijalni „tihi posmatrači“ naših svakodnevnih života. Naš digitalni identitet više ne ostaje samo u virtualnom svetu, već se širi i u fizičkom prostoru oko nas.
