Kina je lansirala misiju Šendžou-23, koja će obeležiti istorijski trenutak, jer će jedan od tri astronauta po prvi put provesti celu godinu u orbiti. Ova misija je ključan korak u ambicijama Pekinga da pošalje ljude na Mesec do 2030. godine. Raketa Dugi marš 2-F poletela je iz lansirnog centra Đijućuen u severozapadnoj Kini, noseći astronautsku posadu ka svemirskoj stanici Tiangong.
Ova misija je značajna jer predstavlja prvi svemirski let astronauta iz Hongkonga, Lai Ka-jinga, koji je ranije radio u policiji. Pored njega, u misiji učestvuju svemirski inženjer Džu Jangžu i bivši pilot vojnog vazduhoplovstva Džang Džijuan. Očekuje se da će posada sprovesti razne naučne projekte u oblastima kao što su nauka o životu, nauka o materijalima, fizika fluida i medicina.
Jedan od ključnih eksperimenata biće jednogodišnji boravak jednog člana posade u orbiti, kako bi se proučavali efekti dugotrajnog boravka u mikrogravitaciji. Ova misija je deo Kineske svemirske agencije i priprema za buduće lunarne i potencijalne misije na Mars. Ime astronauta koji će provesti godinu dana u orbiti biće objavljeno naknadno.
Dugotrajni boravak u svemiru donosi mnoge izazove, a prema rečima astrofizičara Ričarda de Grijsa, glavni problemi su dugoročni efekti na ljudsko telo. To uključuje gubitak gustine kostiju, atrofiju mišića, izloženost radijaciji, poremećaje sna, kao i psihološke i bihejvioralne umore. De Grijs naglašava važnost pouzdanih sistema za reciklažu vode i vazduha, kao i sposobnosti upravljanja hitnim medicinskim situacijama koje se mogu dogoditi daleko od Zemlje.
Godina dana u orbiti predstavlja značajnu promenu u načinu operisanja, kako za astronauta, tako i za opremu, u poređenju sa kraćim misijama Šendžou iz ranijih faza programa. Do sada su posade Tiangonga boravile u orbiti po šest meseci pre nego što bi bile zamenjene.
Misija Šendžou-23 je deo kineskog cilja da astronauti stignu na Mesec pre 2030. godine, što predstavlja trku sa NASA-inim programom Artemis. Peking takođe testira opremu potrebnu za ostvarenje ovog cilja, a orbitalni probni let nove letelice Mengdžou planiran je za 2026. godinu. Ova letelica će zameniti zastarelu liniju Šendžou i prevoziće kineske astronaute na Mesec.
Kineski planovi uključuju i izgradnju prve faze naučne baze sa ljudskom posadom, poznate kao Međunarodna lunarna istraživačka stanica (ILRS), do 2035. godine. Takođe, Kina planira da do kraja godine ugosti svog prvog stranog astronauta iz Pakistana na stanici Tiangong.
Tokom poslednjih 30 godina, Kina je znatno proširila svoje svemirske programe, ulažući milijarde dolara kako bi dostigla SAD, Rusiju i Evropu. Kineski uspeh je postignut 2019. godine, kada je sonda Čang’e-4 sletela na tamnu stranu Meseca, a 2021. godine uspešno je pozicioniran rover na Marsu.
Kina je 2011. godine isključena iz Međunarodne svemirske stanice (ISS) kada su SAD zabranile NASA-i da sarađuje sa Pekingom, što je podstaklo Kinu da razvije sopstveni projekat svemirske stanice. Kroz sve ove napore, Kina se nastavlja razvijati kao značajan igrač u svemirskoj industriji, sa ambicijama koje sežu daleko u budućnost. U svetlu tih ambicija, misija Šendžou-23 predstavlja ne samo naučni i tehnološki napredak, već i deo šire strategije Kine da postane vodeća svemirska nacija.
