Evropska komisija je potvrdila da je primila pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca, u kojem se predlaže dodeljivanje statusa „pridružene članice“ Ukrajini, kao i statusa posmatrača za države Zapadnog Balkana. Portparol Evropske komisije, Gijom Mersije, izjavio je da Komisija pozdravlja ovu diskusiju među državama članicama, ističući posvećenost da se proširenje EU realizuje što pre.
Mercov predlog donosi novi model po kojem bi Ukrajina mogla da postane deo evropskih institucija i pre sticanja punopravnog članstva. Ovaj status bi omogućio Ukrajini da učestvuje u radu EU, ali bez prava glasa. Za zemlje Zapadnog Balkana, predviđa se status posmatrača, što bi značilo više evropskog novca i postepeno uključivanje u tržište, ali bez prava odlučivanja.
Kako navodi Merc, zamišljen je povlašćeni pristup unutrašnjem tržištu i bliže veze s evropskim institucijama, što uključuje i zajedničke sednice Evropske komisije ili Evropskog parlamenta sa predstavnicima Zapadnog Balkana. Ovaj pristup bi mogao doneti značajne promene za zemlje regiona, ali postavlja se pitanje da li će one ostati u svojevrsnoj „čekaoici“ bez jasnog datuma ulaska u EU.
Srbija, koja je već više od decenije kandidat za članstvo, otvorila je 22 od 35 poglavlja, ali proces je stagnirao. Glavni problemi su spoljna politika, vladavina prava i dijalog sa Prištinom. Marko Todorović iz Centra za evropske politike smatra da bi pristup jedinstvenom tržištu i slobodnije kretanje građana, usluga i roba mogli imati pozitivan uticaj na privredu i podići „evrooptimizam“ građana, jer bi uočili konkretne benefite.
Crna Gora je najdalje otišla u procesu pridruživanja, otvorivši sva poglavlja i zatvorivši više od 14, s ciljem da postane članica EU do 2028. godine. Politikolog Nikoleta Đukanović ukazuje na to da Mercov predlog ne bi trebao uticati na Crnu Goru, koja ispunjava sve potrebne uslove, dok bi se mogao odnositi na zemlje koje su daleko od procesa, kao što su Kosovo i Bosna i Hercegovina.
Bosna i Hercegovina je dobila kandidatski status pre četiri godine, ali pregovori nikada nisu počeli. Stručnjaci smatraju da Mercov predlog ne donosi suštinske promene, već je to pokušaj da se ublaži dugotrajno čekanje zemalja u „predsoblju“ EU. Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne odnose naglašava da BiH kao složena struktura ne može lako da ispuni sve zahteve EU, posebno one koji se tiču ustavnih reformi.
EU se suočava sa unutrašnjim izazovima, postavljajući pitanje o svom kapacitetu da primi nove članice. Postoji dilema i oko političke volje među liderima za prihvatanje Mercovog predloga, ali neki smatraju da je ovo pokušaj da se proces pridruživanja EU oživi i ubrza.
Mercov predlog predstavlja značajan korak u pravcu redefinisanja pristupa proširenju EU, ne samo za Ukrajinu, već i za zemlje Zapadnog Balkana. Međutim, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će doći do stvarnih promena koje će omogućiti brži napredak ovih zemalja ka članstvu u EU. U svakom slučaju, diskusija o novim modelima proširenja može doneti nove mogućnosti i izazove, kako za zemlje kandidati, tako i za same članice EU.
