Predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša (67), koji je danas položio zakletvu kao premijer Slovenije, postao je najstariji premijer u istoriji zemlje. Janša je poznat kao ključni protagonis nezavisnosti Slovenije, a ovo mu je treći put da preuzima vođstvo slovenačke vlade. Ovaj put, umesto saradnje sa strankama levog centra, on formira vladu sa desno-centričnim strankama. U njegovoj koaliciji su Demokrati njegovog bivšeg saradnika Anžea Logara, kao i stranke Nova Slovenija (NSi), Slovenačka narodna stranka (SLS) i Fokus, izveštava agencija STA.
Iako nije deo koalicije, populistička stranka Resnica (Istina), koja je prvi put izabrana u parlament na izborima 22. marta, najavila je podršku Janši i njegovoj vladi sa svojih pet poslanika. Ova podrška omogućava Janši da ima većinu u Narodnoj skupštini sa ukupno 48 poslanika, s obzirom na to da Narodna skupština ima 90 poslanika.
Janšina stranka osvojila je 28 poslaničkih mandata na martovskim izborima, što je jedan mandat manje od Pokreta za slobodu, stranke odlazećeg premijera Roberta Goloba. Dok je Golob pokušao formirati koaliciju, Janša je brzo okupio svoje partnere u tišini, a to je postalo očigledno kada je Zoran Stevanović izabran za predsednika Narodne skupštine uz podršku novonastale koalicije 10. aprila. Janša je prilikom postavljanja okvira za svoju novu vladu najavio napore ka završetku procesa demokratizacije i stvaranju Slovenije kao zemlje mogućnosti, prosperiteta i pravde.
Tokom svog obraćanja, Janša je obećao saradnju sa opozicijom, posebno u vezi sa ustavnim amandmanima i određivanjem prioriteta za razvoj u naredne tri decenije. Poznat po svojoj diplomaciji iz oblasti odbrane, Janša je postao nacionalno poznat 1988. godine kada ga je tadašnja služba državne bezbednosti uhapsila zbog curenja vojnog dokumenta. Njegov politički put započeo je na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, kada je prvi put izabran u parlament.
Janša je bio ministar odbrane u prvoj vladi Slovenije, a kasnije je bio ministar u dve široke koalicije. Tokom svog prvog mandata od 2004. do 2008. godine, Slovenija je usvojila evro i bila predsednica rotirajuće EU. Međutim, suočio se sa ozbiljnim optužbama za korupciju, koje su rezultirale njegovim zatvorom pre izbora 2014. godine, ali su kasnije presude poništene.
Janša je ponovo formirao vladu 2012. godine, nakon što prethodni premijer nije uspeo da sastavi koaliciju. Njegova vlada je uvela niz nepopularnih mera štednje i raspala se manje od godinu dana kasnije, zbog optužbi o nepravilnostima. Godine 2020, Janša je ponovo preuzeo vođstvo kada je prethodni premijer podneo ostavku.
Tokom njegovog mandata, vlada je uvela ograničenja, uključujući i zabrane protesta, a suočila se sa optužbama za nepravilnosti tokom pandemije kovida-19. Tokom ovog perioda, Janša se često sukobljavao sa opozicijom i medijima, dok je istovremeno gradio bliske veze sa desničarskim liderima u Evropi, poput Viktor Orban-a.
Jedna od značajnih tačaka njegovog mandata bila je podrška Ukrajini, kada je bio među prvim evropskim liderima koji su posetili Kijev nakon ruske invazije. U svom današnjem obraćanju parlamentu, Janša je ukazao na to da je postizanje nezavisnosti Slovenije bilo lakše od demokratizacije zemlje.
Nakon što je položio zakletvu kao novi premijer, Janša ima rok od 15 dana da predloži kandidate za ministre, čime će biti formirana nova vlada. Očekuje se da će njegovo vođstvo doneti značajne promene u slovenačkoj politici, s obzirom na njegovu prošlost i trenutne izazove sa kojima se zemlja suočava.
