Nemački kancelar Fridrih Merc je danas istakao da Nemačka više ne može da ignoriše sve veći broj dana odsustva zaposlenih, dok kompanije beleže pad produktivnosti i rast troškova, čime se otvara jedno od najosetljivijih ekonomskih i socijalnih pitanja u zemlji. U svetlu ovih problema, nemačka vlada je najavila ukidanje telefonskog otvaranja bolovanja i uvođenje obaveze da zaposleni već prvog dana bolesti dostavi lekarsku potvrdu. Ova promena ima za cilj da poveća konkurentnost najveće evropske ekonomije kroz nove ekonomske i radne reforme.
Zloupotreba bolovanja nije samo problem u Nemačkoj, već i u Srbiji, gde su stručnjaci iz Privredne komore Srbije (PKS) ukazivali na ovu pojavu. Prema anketi PKS, izvršen je nadzor korišćenja prava na bolovanje u 133 kompanije kako bi se procenila opravdanost odsustava sa posla. Najveći procenat odsustava zabeležen je u januaru i julu, a najviše podataka je pristiglo iz Vojvodine, Šumadije, Zapadne, Južne i Istočne Srbije.
Analiza PKS pokazuje da su najzastupljenije delatnosti u kojima se beleže zloupotrebe bolovanja metalska i elektroindustrija, tekstilna, biljno-prehrambena, šumarstvo i komunalne službe. U nekim kompanijama, zloupotrebe su postale toliko ozbiljne da su tokom letnjih meseci bile primorane da obustave rad u pogonima. Srpska privreda predlaže rešenja, kao što su skraćenje perioda isplate naknade za bolovanje i efikasniji mehanizmi provere privremene sprečenosti za rad.
Nova nemačka vlada ovu temu ne predstavlja kao pitanje discipline zaposlenih, već kao faktor koji utiče na međunarodnu konkurentnost. Merc je naglasio da je Nemačka izgubila deo svoje ekonomske snage u odnosu na Sjedinjene Američke Države i azijske privrede, a povećan broj dana provedenih na bolovanju je jedan od razloga za smanjenu produktivnost kompanija. Prema izveštaju nemačke vlade, svaki zaposleni je u 2024. godini bio odsutan u proseku 20,8 dana, što je gotovo četiri dana više nego 2020. godine. Ukupno, to znači 881,5 miliona dana bolovanja tokom jedne godine.
Troškovi koje nemačka privreda snosi zbog bolovanja su alarmantni. Proizvodni gubici izazvani odsustvom zaposlenih dostigli su 134 milijarde evra, dok su troškovi naknada zarada porasli na 72,3 milijarde evra. Sveukupno, bolovanja su koštala nemačku privredu više od 200 milijardi evra, a troškovi nastavljaju da rastu, što dodatno otežava situaciju s obzirom na slabiji industrijski rast i rastuću međunarodnu konkurenciju.
Jedan od ključnih faktora u ovoj debati je i mogućnost telefonskog otvaranja bolovanja, uvođena tokom pandemije kako bi se smanjili kontakti među pacijentima. Ova praksa je postala trajno pravilo za lakše bolesti, ali vlada smatra da je otvorila prostor za zloupotrebe. Privredna udruženja većinom podržavaju najavljene promene, dok sindikati i deo medicinske struke oštro kritikuju ovu odluku.
Za vladu Fridriha Merca, visoka stopa bolovanja predstavlja pokazatelj da postojeći sistem više nije održiv. Međutim, sindikati smatraju da se ovim pokušava prebaciti odgovornost za strukturne probleme nemačke ekonomije na zaposlene. U ovom trenutku, debata o bolovanjima ostaje ključna tema koja zahteva pažnju, s obzirom na to da se nemačka ekonomija suočava s nizom izazova, uključujući manjak radne snage i rastuće troškove.
