Do četiri invazivne vrste zmija, koje nisu opasne po ljude, ugrožavaju biodiverzitet mediteranskih ostrva. Jedna od njih, konjska bičašica (Hemorrhois hippocrepis), postala je ozbiljna pretnja na Balearskim ostrvima, posebno na Ibici i Formenteri. Ova zmija je slučajno uneta sa kopna Španije, zajedno s ukrasnim stablima masline, i od tada se brzo proširila, ugrožavajući lokalne vrste guštera, od kojih su neke jedinstvene za ovaj region.
Stručnjaci ukazuju na to da se konjska bičašica u novom ekosistemu ponaša kao vrhunski predator jer nema prirodnih konkurenata. Njen brzi razvoj doveo je do nestanka populacija pitijuskog zidnog guštera, a primećeni su i slučajevi plivanja između ostrva u potrazi za hranom. Ova situacija je zabrinjavajuća jer se gušteri, poznati kao sargantane, oslanjaju na ravnotežu ekosistema, pomažući u kontroli insekata, širenju semena i oprašivanju biljaka.
Priča o konjskoj bičašici počela je pre više od dve decenije, kada je prvi put primećena na Ibici 2003. godine. Do tada je ova zmija bila prisutna samo u Magrebu, na Iberijskom poluostrvu i delovima Sardinije. Međutim, vlasti Balearskih ostrva nisu odmah prepoznale ozbiljnost ove ekološke pretnje. Prve studije o njenom širenju objavljene su tek 2010. godine, kada su istraživači potvrdili njen dolazak na Majorku i Formenteru.
Stanovnici Kapdepera na Majorki sumnjaju da je dolazak iberijskih stabala masline povezan sa unošenjem zmija. Umesto da posade lokalne masline, vlasnici su odlučili da dopreme odrasla stabla sa kopna, a sa njima su stigle i zmije. Regionalna vlada je u jednoj studiji direktno ukazala na baštovansku kompaniju koja je bila uključena u ove pošiljke.
Danas je većina Ibice kolonizovana konjskom bičašicom. Iako nije opasna po ljude, smatra se vrhunskim predatorom u lokalnom ekosistemu, jer se hrani sitnim sisarima i drugim zmijama, a posebno se fokusira na pitijuskog zidnog guštera, koji se smatra „ranjivim“. Ova situacija dovela je do nestanka ove vrste na oko 10 ostrvaca, a naučnici su zabeležili i plivanje zmije između ostrva u potrazi za novim izvorima hrane.
U 2024. godini, prvi put je snimljena konjska bičašica kako pliva preko Balearskog mora, što dodatno povećava zabrinutost zbog gubitka biološke raznovrsnosti. Svako od tih malih ostrvaca ima svoju podvrstu guštera, a njihovo izumiranje bi značilo gubitak jedinstvenih karakteristika i osobina. Pored toga, gušteri igraju ključnu ulogu u održavanju ekološke ravnoteže, kontrolišući populacije insekata i doprinoseći oprašivanju biljaka.
Mere koje je regionalna vlada uvela pre tri godine, kako bi ograničila uvoz određenih stabala tokom perioda izleganja zmijskih jaja, došle su prekasno. Pokušaji hvatanja zmija, koji su rezultirali hapšenjem oko 12.000 primeraka od 2016. godine, pokazali su se nedovoljnim da zaustave širenje ove vrste koja se čini da je postala trajno prisutna na ovom delu Mediterana.
Osim konjske bičašice, na mediteranskim ostrvima žive i druge invazivne zmije, kao što su stepenasta zmija, belouška i montpelješka zmija. Ipak, otrovne vrste kao što su šarka poskok, riđovka sa rogom i kantabrijski poskok još uvek nisu uspele da stignu do Balearskih ostrva. Na ovaj način, situacija sa konjskom bičašicom predstavlja ozbiljnu pretnju biodiverzitetu ovog jedinstvenog ekosistema, a potrebne su hitne mere kako bi se zaštitile autohtone vrste i očuvala biološka raznovrsnost.
