Zvaničnici Hrvatske, zajedno sa predstavnicima hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini, i dalje insistiraju na izmenama izbornog zakona, posebno kada je reč o izboru člana predsedništva iz reda hrvatskog naroda. Tokom nedavne posete Bosni i Hercegovini, hrvatski premijer Andrej Plenković ponovio je stavove o potrebi promena. Političke stranke sa sedištem u Sarajevu reagovale su na njegove izjave, ističući da nisu čule ništa novo i da ne očekuju razgovore o ovoj temi uoči predstojećih oktobarskih izbora.
Plenković je na sastanku u Sarajevu izneo ideju o novoj izbornoj arhitekturi, naglašavajući da su svi važni akteri u međunarodnoj zajednici, kao i stranke u BiH, svesni njegovog stava o izboru člana predsedništva. „Nismo ovde od juče na ovoj temi. Radimo na saradnji sa Bosnom i Hercegovinom, a posebno je važno da se razgovara o izmenama izbornog zakona ili delimičnim izmenama Ustava“, rekao je Plenković.
Ipak, Borjana Krišto, predsedavajuća Veća ministara BiH, upozorila je da ovakav pristup može dovesti do frustracija među narodima, otežavajući donošenje odluka. Stranke u BiH ne vide mogućnost za pregovaranje o izmenama izbornog zakona, a ukoliko do razgovora dođe, jasno je da se neće doći do rešenja koje bi favorizovalo samo jednu političku stranku na etnonacionalnoj osnovi. Aljoša Čampara, delegat u Domu naroda FBiH, istakao je da se neće pristati na takav ekskluzivitet.
Reakcije iz BiH na Plenkovićeve izjave su jasne. Dragan Mioković, poslanik Predstavničkog doma Parlamenta FBiH, naglasio je da unutrašnje ustrojstvo Bosne i Hercegovine ne može biti određivano spolja. Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope, već je ranije izrazila protivljenje značajnijim izmenama izbornog zakona neposredno pred izbore, naglašavajući potrebu za stabilnošću i poštovanjem postojećih pravila.
Na skupu Evropske pučke stranke u Sarajevu, ponovo je izražena zabrinutost zbog trenutnog političkog uređenja. Ilija Cvitanović, delegat Doma naroda BiH, ukazao je na potrebu za izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda BiH, kao i na važnost legitimnog predstavljanja svih naroda u institucijama.
Zlatko Miletić, takođe delegat Doma naroda BiH, naglasio je da se o izmenama izbornog zakona treba razgovarati u institucijama države, umesto da se „gura prst u oko“ bošnjačkom narodu. On smatra da je važno rešiti frustracije koje se javljaju među Hrvatima, ali i među Jevrejima, Romima, i građanima koji se izjašnjavaju kao Bosanci i Hercegovci. „Zašto oni ne bi imali pravo da se kandiduju za člana predsedništva Bosne i Hercegovine?“, postavio je pitanje Miletić.
U svetlu svih ovih izjava, jasno je da se situacija u vezi sa izbornim zakonom u Bosni i Hercegovini ne može rešiti jednostavno i da će biti potrebno mnogo više dijaloga i kompromisa među svim narodima koji žive u ovoj zemlji. Uoči oktobarskih izbora, politička scena ostaje napeta, a pitanja kao što su legitimno predstavljanje i prava nacionalnih manjina ostaju centralne teme koje će oblikovati budućnost Bosne i Hercegovine.
Ova pitanja postavljaju izazove za sve aktere u politici, dok se nastavlja potraga za rešenjima koja bi mogla doneti stabilnost i jednakost svim građanima Bosne i Hercegovine.
