Irska danas, 1. jula, preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije, nasledivši Kipar. Ova pozicija se rotira među državama članicama na svakih šest meseci, a Irska će je predati u januaru sledeće godine Litvaniji. Ovo je osmi put da Irska predsedava Savetom, a njeni prioriteti fokusiraće se na tri ključne oblasti: konkurentnost, evropske vrednosti i bezbednost.
Jedan od glavnih zadataka Dablina biće postizanje dogovora među 27 država članica EU o narednom višegodišnjem budžetu Unije za period od 2028. do 2034. godine. Kipar je već predstavio početni nacrt budžeta, ali države članice i dalje čvrsto zastupaju svoje pojedinačne prioritete, što izaziva podele. Irska planira da u oktobru predstavi revidirani predlog budžeta, s ciljem da se dogovor finalizuje do kraja godine.
Jedno od ključnih pitanja koje će biti u fokusu tokom irskog predsedavanja jeste proširenje Evropske unije. Očekuje se da bi Crna Gora mogla da završi pristupne pregovore i postane 28. članica EU do 2028. godine. Takođe, očekuje se nastavak napretka Ukrajine, Moldavije i Albanije u procesu pristupanja, a moguće su i promene kada je reč o Islandu i Srbiji.
Posebno je značajno to što Irska preuzima predsedavanje u trenutku kada se obeležava važna godišnjica. Naime, Irska je predsedavala Savetom EU 2004. godine, kada je sprovedeno najveće proširenje u istoriji Unije, kada je članstvo dobilo osam država centralne i istočne Evrope, kao i Kipar i Malta. Ovaj period se u Irskoj pamti s velikim zadovoljstvom, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani podržavaju dalju ekspanziju Unije.
U Briselu se Irska smatra pouzdanim i nepristrasnim posrednikom u procesu proširenja, jer nikada nije blokirala nijedan korak u procesu pristupanja, niti ima otvorena bilateralna pitanja sa zemljama kandidatima. Osim Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldavije, pažnja se usmerava i na Srbiju, koja želi da ponovo pokrene svoj proces pridruživanja, koji je stagnirao od kraja 2021. godine.
Spekuliše se da bi Srbija mogla da otvori čitav klaster pregovaračkih poglavlja već u julu, pre svega u oblasti ekonomije i konkurentnosti, zahvaljujući snažnoj podršci Francuske. Međutim, pojedine države članice, poput Holandije, izražavaju zabrinutost zbog stanja vladavine prava u Srbiji i ne žele da vide njen napredak u procesu pristupanja.
Takođe, tokom irskog predsedavanja, Island planira da organizuje referendum o nastavku pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, što bi moglo dodatno uticati na dinamiku proširenja. Ukoliko građani glasaju za nastavak pregovora, Irska će ponovo predsedavati Savetom EU u trenutku kada se taj proces bude nastavljao.
Troškovi irskog predsedavanja Savetom EU biće značajni, s obzirom na to da će Irska izdvojiti više od tri puta više sredstava nego Kipar i Danska. Procena troškova vođenja rada Saveta od 1. jula do 31. decembra iznosi gotovo 300 miliona evra. Od ukupnog budžeta od 293 miliona evra, gotovo polovina, odnosno 125 miliona evra, biće namenjena policiji i bezbednosti. Irska, kao vojno neutralna država, ubrzano jača svoje bezbednosne kapacitete uoči niza poseta visokih stranih zvaničnika.
Samit Evropske političke zajednice, koji će se održati u novembru, biće najveći međunarodni skup te vrste ikada organizovan u Irskoj, okupljajući lidere 47 evropskih država. Kipar tokom svog predsedavanja nije bio domaćin sastanka Evropske političke zajednice.
U narednim mesecima, Irska će imati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Evropske unije, a očekivanja su velika, kako od članica, tako i od kandidata za članstvo.
