Evropljani sve više žele da se oslone na sebe, a ne na Sjedinjene Američke Države kada je reč o odbrani, ali postoje ozbiljne sumnje da li je to moguće, pokazuju rezultati anketa kompanije Public First u saradnji sa portalom Politiko sprovedene u junu u 24 zemlje Evropske unije. Istraživanje je pokazalo da bi za 40 odsto ispitanika bilo prihvatljivo da se njihova zemlja osloni na Evropu kada je reč o vojnoj pomoći, dok je samo 14 posto bilo otvoreno za pomoć zemalja van Evrope, poput SAD.
Direktor kompanije Public First, Anand Menon, ističe da se Evropljani osećaju manje bezbedno i veruju da su SAD manje pouzdane. On postavlja pitanje da li to podrazumeva spremnost da se suoče sa nekim od akutnih kompromisa koji će biti potrebni za autonomniju evropske odbrane, posebno u smislu većih investicija koje neće nužno ići ka firmama u njihovoj zemlji.
Građani EU su podeljeni oko sposobnosti Evrope da ih brani; 41 odsto ispitanika veruje da je Evropa spremna, dok 43 odsto smatra suprotno. Sumnje su još veće kada je reč o nacionalnoj odbrani, gde 58 odsto ispitanika misli da njihova zemlja nije spremna da se brani, a samo 27 odsto veruje da jeste. Ova anketa dolazi u trenutku kada administracija predsednika SAD, Donalda Trampa, dovodi u pitanje garancije kolektivne odbrane NATO-a i smanjuje obim američkih vojnih sredstava dostupnih NATO-u.
Prema Članu 5 NATO-a, sve 32 članice, uključujući SAD i Kanadu, obavezane su da odgovore ako neka članica bude napadnuta. Međutim, mnogi visoki obaveštajni i vojni zvaničnici strahuju da bi Rusija mogla da napadne neku evropsku zemlju do kraja decenije. Bela kuća vrši pritisak na evropske zemlje da potroše više na odbranu, a to će sigurno biti tema na predstojećem samitu NATO-a sledeće nedelje u Ankari.
Uprkos sumnjama u posvećenost SAD, većina evropskih zemalja i dalje kupuje ključne sisteme naoružanja od Amerike i oslanja se na ključne američke kapacitete, uključujući obaveštajne podatke i snabdevanje gorivom u vazduhu. Međutim, 46 odsto ispitanika smatra da evropske zemlje treba da proizvode sopstvenu odbrambenu opremu, čak i ako to povećava troškove.
Stanovnici zemalja na prvoj liniji fronta blizu Rusije, uključujući baltičke države, Rumuniju i Bugarsku, izražavaju najveće sumnje u svoju sposobnost da se brane bez spoljne pomoći. Vlade tih zemalja snažno podržavaju NATO, a većina građana želi da SAD zadrže trupe u Evropi. Finska se izdvaja sa velikom većinom od 76 odsto anketiranih koji veruju da je njihova zemlja spremna da se brani. Finska, kao nova članica NATO-a, ima snažan program regrutacije i dobro naoružanu vojsku koja se obučava za ruski napad.
U 18 zemalja, većina ispitanika je rekla da je prihvatljivo da se njihova zemlja oslanja na Evropu kako bi osigurala dovoljno jaku vojsku za odbijanje napada. Finska, Francuska, Poljska, Bugarska, Rumunija i Grčka su jedine zemlje u kojima je većina ispitanika izjavila da bi njihove zemlje trebalo da budu u stanju da se bore same.
Iako Evropska unija ima ograničene odbrambene moći, blok pokušava da navede zemlje članice da finansiraju i zajednički kupuju oružje kako bi prevazišla fragmentaciju u vojnoj industriji. Postoje priče o eventualnom stvaranju evropske vojske, ali takva perspektiva je još uvek daleka. Pored toga, programi koje finansira EU, poput programa SAFE kredita za oružje od 150 milijardi evra, ograničavaju učešće zemalja koje nisu članice Unije, što izaziva negodovanje SAD.
U zaključku, iako raste želja evropskih zemalja za samostalnom odbranom, postoje značajne prepreke i sumnje u njihovu sposobnost da se same brane u svetlu sve većih pretnji, posebno od strane Rusije. U tom kontekstu, saradnja unutar NATO-a i oslanjanje na američke vojne kapacitete ostaju ključni za evropsku bezbednost.
