Jan Ružička, član upravnog odbora PPF grupe, jedne od najvećih investicionih grupa u Centralnoj i Istočnoj Evropi, u autorskom tekstu za „Handelsblatt“ ukazuje na to da Balkan nudi Evropskoj uniji jedinstvenu priliku – višeslojno članstvo bez dodatnih troškova ili zahteva. Njegov tekst detaljno razmatra predlog koji su krajem februara ove godine izložili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama, koji se odnosi na fazno članstvo kao rešenje za izazove proširenja EU.
Ružička podseća na istorijski kontekst, ističući da se Austrija suočila sa sličnim problemima 1958. godine, kada je bila prinuđena da ostane neutralna zbog ugovora iz 1955. godine. Tokom 1972. godine, kancelar Bruno Krajski je potpisao sporazum o slobodnoj trgovini koji je omogućio Austriji da zaobiđe svoju neutralnost i postigne ekonomske koristi bez ulaska u EU. Ovaj model je kasnije doveo do stvaranja Evropskog ekonomskog prostora, a punopravno članstvo Austriji je odobreno tek 1995. godine.
Prema Ružički, proces integracije Balkana u EU može biti sličan, a fazno članstvo predstavlja način kako da se izbegnu političke i ekonomske krize tokom proširenja. On ukazuje na to da je EU otvorena za ovu vrstu integracije, jer bi to značilo geopolitičko usidravanje bez troškova ili dodatnih administrativnih obaveza za članice.
Međutim, važno je napomenuti da je Srbija, kao jedina pozvana zemlja Zapadnog Balkana na samitu EU, dobila zadatak da sprovodi konkretne reforme, uključujući promene u izbornim zakonima. Ovo ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za brzim delovanjem.
Ružička ukazuje na to da budućnost Zapadnog Balkana zavisi ne samo od članstva u EU, već od brzine i oblika te integracije. On naglašava da su kineske investicije u Srbiju, koje su u 2022. godini dostigle 1,4 milijarde evra, gotovo jednake ukupnom iznosu svih investicija zemalja članica EU. Ovo pokazuje da Srbija postaje strateški važna tačka između EU, Bliskog Istoka i Azije.
Autor upozorava da svaka odlaganja u odobravanju pristupa jedinstvenom tržištu od strane EU otvaraju prostor za druge investitore, kao što su Kina i Turska, koji su aktivni u finansiranju infrastrukture i trgovinskoj diplomatiji. Fazno članstvo bi omogućilo Balkanu da uživa u ekonomskim prednostima članstva u EU, dok bi Brisel zadržao geopolitički uticaj u regionu.
Ružička takođe ističe da punopravno članstvo zemalja sa četrdeset miliona stanovnika može značajno promeniti političku ravnotežu unutar EU, što je izazov koji mnoge prestonice u Zapadnoj Evropi ne bi lako prihvatile. Preporučuje da članice EU, poput Austrije, Italije, Češke, Slovačke i Slovenije, pozovu Evropsku komisiju da razmotre ideju o sektorskoj integraciji i proširenju „petorke“ kako bi uključile i Nemačku koja je već izrazila podršku.
Zaključuje da EU ima priliku da donese sličnu odluku kao što je to učinila Austrija 1972. godine, ali sada svesno, s obzirom na to da izbor nije samo između punopravnog članstva i statusa kvo. Umesto toga, to je pitanje fazne arhitekture koja može omogućiti održivu integraciju Balkana u EU, ili pak opasnosti od stagnacije i razočaranja.
U svetlu ovih izazova, Evropa se suočava s ključnom strateškom odlukom koja će oblikovati budućnost regiona i same Unije. Ružička naglašava da je ovo možda poslednja velika priča o rastu u Evropi.
