Više od 1.300 dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo je u Evropi od 21. juna, usled ekstremno visokih temperatura koje su pogodile kontinent. Ova pojava, često nazvana „tiha ubica“, predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje, s obzirom na to da su evropski domovi, radna mesta i škole daleko od optimalno dizajniranih za ovakve uslove. Na platformi Iks se naglašava da su klimatske promene i globalno zagrevanje doprineli tome da se fenomen toplotnog talasa, koji se ranije javljalo „jednom u generaciji“, sada dešava skoro svake godine.
Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorio je na alarmantne posledice ovih ekstremnih vremenskih uslova. On je istakao da je Evropa najbrže zagrevajući kontinent na Zemlji, sa brzinom zagrevanja dvostruko višom od globalnog proseka. U trenutku kada je iznete ove tvrdnje, oko 150 miliona ljudi je živelo pod ekstremnim vrućinama, a stotine su izgubile život. Škole su bile zatvorene, a infrastruktura, uključujući električne mreže, bila je pod velikim pritiskom.
U svetlu ovih izazova, SZO je započela saradnju sa državama članicama i partnerima kako bi se odgovorilo na zdravstvene pretnje koje predstavljaju ekstremne vrućine. Organizacija naglašava važnost pripremljenosti, prevencije i jačanja odgovora zdravstvenih sistema na ovakve situacije. „Posebno podstičemo evropske zemlje da sprovedu akcione planove za zdravlje usled vrućine, kao deo šire agende za zaštitu zdravlja od klimatskih promena,“ rekao je direktor SZO, Tedros Adhanom Gebrejesus.
U poslednjim izveštajima ističe se da su širom Evrope oboreni temperaturni rekordi. U Nemačkoj je zabeležena rekordna temperatura od 41,7 stepeni Celzijusa, dok je Poljska zabeležila istorijski maksimum od 40,5 stepeni, a Češka 41,1 stepen. Ove ekstremne temperature dovode do povećanja broja smrtnih slučajeva, posebno među starijom populacijom.
Francusko ministarstvo zdravlja je saopštilo da je od srede zabeleženo oko 1.000 više smrtnih slučajeva nego što se očekivalo, a veliki deo ovih smrtnih slučajeva je među osobama starijim od 65 godina. Zabeležen je i porast broja ljudi koji umiru kod kuće za 40 procenata, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
Zdravstveni stručnjaci naglašavaju da su ovi uslovi posebno opasni za starije osobe, kao i za osobe sa hroničnim bolestima. Toplotni stres može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući toplotni udar, dehidrataciju i pogoršanje postojećih stanja. U svetlu ovih informacija, važno je da se razviju strategije za zaštitu najugroženijih grupa tokom ovakvih toplotnih talasa.
U pripremi za buduće toplotne talase, SZO preporučuje da se implementiraju mere kao što su osiguravanje pristupa hladnim prostorijama, pružanje informacija o simptomima toplotnog stresa, kao i razvijanje planova hitne pomoći za slučajeve toplotnog udara. Takođe, važno je da se poveća svest o opasnostima koje donosi ekstremna vrućina, kako bi se smanjio broj smrtnih slučajeva i zdravstvenih problema.
U zaključku, sa sve učestalijim toplotnim talasima, Evropa se suočava sa ozbiljnim izazovima koji zahtevaju hitnu akciju i saradnju između država i zdravstvenih organizacija. Klimatske promene su realnost sa kojom se moramo suočiti, a zdravlje stanovništva je prioritet koji ne sme biti zanemaren. Potrebno je da se usvoje mere koje će pomoći u zaštiti najugroženijih i osigurati da zdravstveni sistemi budu spremni da odgovore na ove izazove.
