Maloletnik rođen 2012. godine u Španiji, poznat pod nadimkom „Carinik“, izazvao je pažnju javnosti nizom incidenata u blizini Kanala Sen Marten u Parizu. Od početka juna, snimci njegovog ponašanja objavljeni na društvenim mrežama prikazuju ga kako skače u kanal, beži od policije, krade robu iz prodavnica i glumi carinika koji od prolaznika traži novac za prolaz.
Na snimcima se može videti kako Hamza F., kako mu je pravo ime, provocira prolaznike. U jednoj izjavi za medije, on je rekao: „U Alžiru carinici puštaju ljude da prođu u zamenu za novac. Ja radim isto sa biciklistima, dva evra i možeš da prođeš, u suprotnom ćemo te polivati vodom dok ne zaplačeš.“ Ove rečenice pružaju uvid u njegovo shvatanje situacije i način na koji se igra sa ljudima oko sebe.
Osim toga, snimci prikazuju kako gura devojke u kanal, uprkos njihovom protivljenju, kao i kako trči za biciklistima sa štapom u ruci, prskajući ih vodom. Ovaj niz provokacija izazvao je uznemirenost među prolaznicima i lokalnim stanovnicima, koji su počeli da se pitaju o bezbednosti u toj oblasti.
Na jednom od poslednjih snimaka, Hamza je ukrao stolicu iz obližnje bašte kafića, postavio je na električni trotinet i vozio se, pritom kršeći saobraćajne propise. Ovi incidenti su doveli do reakcije policije, koja navodi da je maloletnik poznat po više prekršaja od juna prošle godine.
Mali Hamza nije jedini koji je izazvao pažnju javnosti. Njegov otac je izjavio za lokalne medije da je njegov sin „dobar dečak koji nikome ne čini zlo, voli da se druži sa ljudima i ne provodi vreme zatvoren u kući“. Ovaj stav roditelja može se sagledati kao pokušaj da se objasni i opravda ponašanje njihovog sina, koje mnogi smatraju neprimerenim.
S druge strane, njegova majka, koja radi kao negovateljica, smatra da su osude ponašanja njenog sina posledica rasizma. Ovaj aspekt situacije otvara pitanje o tome kako društvo reaguje na ponašanje mladih ljudi različitih etničkih i kulturnih pozadina. U ovom slučaju, čini se da postoje podeljena mišljenja o tome da li je Hamzino ponašanje rezultat ličnih izbora ili društvenih predrasuda.
Policija je potvrdila da je maloletnik evidentiran zbog desetak prekršaja od juna 2025. godine, što ukazuje na to da njegovo ponašanje nije novo, već se razvija tokom vremena. S obzirom na to da je reč o maloletniku, postoje i dodatna pitanja o odgovornosti roditelja, kao i o sistemu podrške za decu koja se suočavaju sa problemima u ponašanju.
S obzirom na sve veći broj incidenata koji uključuju maloletnike, postavlja se pitanje kako se društvo može bolje nositi sa ovakvim situacijama. Da li je potrebno više obrazovanja o ponašanju, više resursa za podršku mladima, ili čak jača policijska prisutnost u određenim oblastima? Ova pitanja će verovatno ostati na stolu dok se slučaj „Carinika“ nastavlja razvijati.
Kako se društvo suočava sa fenomenom maloletničkog delikvencije, važno je pronaći ravnotežu između odgovornosti pojedinca i razumevanja šireg društvenog konteksta u kojem se ti incidenti dešavaju. S obzirom na to da je Hamza F. još uvek mlad, postoji nada da će, uz odgovarajuću podršku i vođenje, moći da se usmeri ka pozitivnijem putu u budućnosti.
