Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, Mlađen Cicović, izneo je stavove o budućnosti Bosne i Hercegovine (BiH) nakon odlaska Kristijana Šmita, visokog predstavnika, kojeg je označio kao nelegalnog i nelegitimnog. Cicović je upozorio da ne bi trebalo da dođe do novog „Šmita“ niti da se nastavi praksa bonskih ovlašćenja kao instrument političkog upravljanja BiH.
Cicović je naglasio da je ključno pitanje da li će BiH ostati pod međunarodnim protektoratom ili će preuzeti punu odgovornost za svoju budućnost u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. On je istakao da, ukoliko međunarodna zajednica, posebno SAD, Rusija i Kina, procene da institucija visokog predstavnika još treba da postoji, njena uloga mora biti ograničena na okvire postavljene Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma.
Prema Cicoviću, visokog predstavnika treba svesti na ulogu asistenta u koordinaciji i praćenju civilnog dela mirovnog ugovora, bez nametanja zakona ili menjanja ustavnog poretka. On je istakao da bi prelazni period trebao imati jasan cilj – zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika i prenošenje političke odgovornosti na institucije BiH, njene entitete i konstitutivne narode.
Cicović smatra da je potrebno pokrenuti sveobuhvatan proces ustavne i pravne revizije kako bi se utvrdilo koja rešenja proističu iz domaćih političkih dogovora, a koja su rezultat nametnutih intervencija tokom prethodnih decenija. On je naglasio potrebu za ukidanjem ili preispitivanjem svih nametnutih rešenja koja nemaju održiv demokratski i ustavni legitimitet, kao i zamenu tih rešenja novim dogovorima između entiteta i konstitutivnih naroda.
Posebno se osvrnuo na pitanje „državne imovine“, istakavši da Republika Srpska ne može prihvatiti nametanje zakona koji ne proizilazi iz Ustava BiH i dogovora domaćih političkih predstavnika. Prema njegovim rečima, imovina nije samo pravno ili ekonomsko pitanje, već i pitanje ustavnih nadležnosti i položaja entiteta unutar dejtonske strukture BiH.
Cicović je upozorio da bi oduzimanje ili prenošenje imovinskih prava putem nametnutih odluka značilo suštinsku promenu ustavne ravnoteže, koja je uspostavljena Dejtonskim sporazumom. On je naglasio da bi Republika Srpska, ukoliko bi bila lišena prava da upravlja svojom imovinom, izgubila značajan deo svojih ustavnih kapaciteta.
Cicović je dodao da cilj ovog sveobuhvatnog procesa nije pravna revanšizacija niti poništavanje bilo čijih prava, već uspostavljanje trajno održivog ustavnog poretka zasnovanog na legitimitetu, saglasnosti i vladavini prava. On veruje da BiH, ako želi da se očuva, treba novi ustavni konsenzus zasnovan na izvornim dejtonskim principima.
Naglasio je da bi samo takva BiH mogla biti stabilna, demokratska i odgovorna za svoju budućnost, te da bi bila istinska zajednica dva entiteta i tri ravnopravna konstitutivna naroda. Takođe, istakao je da samo takva BiH može zatvoriti dejtonsko poglavlje međunarodnog nadzora i otvoriti poglavlje pune ustavnosti, legitimiteta i političke odgovornosti domaćih institucija.
Cicovićevi komentari dolaze u trenutku kada se BiH suočava sa brojnim izazovima u pogledu političke stabilnosti i unutrašnjih odnosa. Njegove tvrdnje o potrebi za ustavnom revizijom i smanjenjem stranog uticaja odražavaju široku debatu o budućnosti zemlje i njenim unutrašnjim strukturama. Ove teme ostaju aktuelne u kontekstu sve većih tenzija između entiteta i središnjih vlasti, kao i u svetlu međunarodnih pritisaka i očekivanja.
