Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je otputovao u Kinu sa značajnom delegacijom članova Vlade, uključujući ministra finansija Sinišu Malog i ministarku privrede Adrijanu Mesarović. Tokom ove posete, planira se potpisivanje 30 sporazuma koji bi mogli dodatno ojačati ekonomske veze između Srbije i Kine. Vučić je istakao da očekuje povratak sa milijardom evra investicija, što bi moglo značajno doprineti razvoju srpske ekonomije.
Saradnja između Srbije i Kine doživela je neverovatan rast u poslednjih nekoliko godina. Do 2012. godine, u Srbiji nije bila nijedna fabrika u kineskom vlasništvu, dok danas postoji 37 takvih fabrika. Kineske kompanije su investirale više od 7,7 milijardi evra i zapošljavaju oko 40.000 radnika, a broj zaposlenih u ovim kompanijama povećan je za 45% u poslednje tri godine. Ova saradnja postala je ključni pokretač privrednog razvoja Srbije, sa fokusom na izgradnju infrastrukture i industrijske kapacitete.
U periodu između 2012. i 2025. godine, robna razmena između Srbije i Kine povećana je 6,7 puta, a izvoz Srbije u Kinu porastao je neverovatnih 333 puta, sa 6,3 miliona dolara na 2,1 milijardu dolara. Kina je sada drugi najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i najvažnije tržište za uvoz. Ovaj investicioni zamah ima značajan uticaj na srpsku ekonomiju, gde kineski investitori postaju ključni izvoznici.
Među najvećim izvoznicima iz Srbije su kineske kompanije kao što su Zijin Mining i HBIS, koje značajno doprinose BDP-u zemlje. Na primer, fabrika guma Linglong u Zrenjaninu je vredna 800 miliona evra i zapošljava više od 2.500 radnika. Ova fabrika predstavlja najveću grinfild investiciju u Srbiji, dok je Hisense, zahvaljujući razvoju proizvodnje u Valjevu, značajno povećao izvoz rashladnih uređaja iz Srbije.
Kineska kompanija Minth, koja posluje od 2018. godine, takođe je udvostručila broj zaposlenih i planira novi investicioni ciklus vredan 870 miliona evra. Ovakve investicije pokreću razvoj novih sektora, uključujući visoke tehnologije, veštačku inteligenciju, robotiku, pametnu proizvodnju i zelenu energiju. Budući projekti fokusiraju se na solarne i vetroelektrane, kao i na napredne industrije koje će dodatno ubrzati ekonomsku transformaciju Srbije.
S obzirom na sve veći broj kontakata između dve zemlje, tokom 2025. godine, više od 184.000 kineskih turista posetilo je Srbiju, čime je Kina postala drugo najvažnije emitivno tržište za našu zemlju. Direktni letovi između Beograda, Pekinga, Guandžoua i Šangaja dodatno su podstakli ovaj trend.
Finansijska i bankarska saradnja takođe se intenzivira, sa prisustvom Bank of China u Srbiji i povećanjem transakcija u kineskim juanima. Ova saradnja omogućava sve veću povezanost finansijskih institucija Srbije i Kine, što doprinosi jačanju ekonomskih odnosa.
Sveobuhvatno strateško partnerstvo Srbije i Kine, kao i Sporazum o slobodnoj trgovini, već donose konkretne rezultate. Očekuje se da će ova saradnja rezultirati većim investicijama, višim izvozom, novim radnim mestima i jačom ekonomskom pozicijom Srbije na globalnoj sceni. Godišnji priliv stranih direktnih investicija iz Kine porastao je 1300 puta, sa 1,3 miliona evra u 2012. godini na rekordnih 1,690.9 miliona evra u 2024. godini. Od 2016. godine, kada je uspostavljeno sveobuhvatno strateško partnerstvo, Kineske investicije u Srbiji dostigle su 7,76 milijardi evra.
Ova ekonomska saradnja između Srbije i Kine ne samo da jača privredu, već i stvara nove mogućnosti za razvoj i napredak. Sa svakim novim sporazumom i investicijom, Srbija se pozicionira kao ključni igrač u regionu, što otvara vrata za dalje jačanje odnosa sa Kinom i drugim zemljama.
