Kraljevska botanička bašta Kju (RBG Kju) iz Velike Britanije upozorila je na značaj veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija u borbi protiv izumiranja biljnih vrsta. Ove inovacije omogućavaju naučnicima da bolje prate promene u prirodi i prepoznaju ugrožene biljke, čime se stvara nova nada u „trci protiv izumiranja“. Prema nekim procenama, oko 40 odsto od 70.000 poznatih biljnih vrsta je trenutno u opasnosti.
U poslednjih sto godina, vreme cvetanja biljaka se pomerilo za otprilike 2,5 dana po deceniji, što se dovodi u vezu sa klimatskim promenama. Naučnici ističu da su povećane temperature i promenjeni obrasci padavina doveli do ranijeg cvetanja nekih vrsta, dok se druge suočavaju s kašnjenjem. Ove promene mogu narušiti prirodne odnose između biljaka i oprašivača, što predstavlja dodatnu pretnju za biodiverzitet.
U okviru istraživanja, RBG Kju je analizirala genetski materijal starih uzoraka, uključujući gljive stare skoro dva veka. Napredne tehnologije omogućavaju rekonstrukciju visokokvalitetnih genoma, što doprinosi razumevanju evolucije i biološke raznolikosti. Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi oko 100.000 biljnih vrsta moglo ostati nepoznato nauci, što dodatno naglašava hitnost istraživanja.
Jedan od ključnih koraka u očuvanju biljnih vrsta je digitalizacija herbarija i naučnih zbirki. RBG Kju je završila digitalizaciju svojih 7,4 miliona biljnih uzoraka, uključujući i uzorke koje je prikupio Čarls Darvin. Ovaj projekat, koji je trajao četiri godine, omogućava lakši pristup podacima i ubrzava identifikaciju novih i ugroženih vrsta.
Prema rečima izvršnog direktora za nauku u RBG Kju, Aleksandra Antonelija, svake godine se identifikuje oko 2000 novih biljnih vrsta, ali to je samo mali deo ukupne biološke raznolikosti. On naglašava da veštačka inteligencija već sada pomaže u identifikaciji složenih biljaka, često sa većom preciznošću nego ljudski stručnjaci.
Međutim, postoje i potencijalni rizici. Izveštaj koji su sačinili naučnici iz 40 zemalja upozorava da nepravilno prikupljanje podataka i loša upotreba digitalnih alata mogu pojačati postojeće nejednakosti u naučnim istraživanjima. Potrebna je globalna saradnja kako bi se osiguralo da se nove tehnologije koriste na pravi način.
U svetlu ovih izazova, naučnici pozivaju na hitnu akciju kako bi se očuvale biljke i gljive koje su osnov života na Zemlji. Njihova uloga u proizvodnji hrane, razvoju lekova, skladištenju ugljenika i regulaciji klime je neprocenjiva. Uzimajući u obzir sve veće pretnje koje donosi klimatska kriza, očuvanje biljnih vrsta postaje ključno pitanje za budućnost planete.
Razvoj veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija predstavlja ključni alat za borbu protiv gubitka biodiverziteta. U isto vreme, nužno je obezbediti da se istraživanja sprovode pažljivo i ravnomerno, kako bi se izbegle potencijalne opasnosti i osigurala pravičnost u naučnom radu. Ova situacija zahteva globalno delovanje i saradnju među naučnicima, vladama i nevladinim sektorom kako bi se osiguralo da se ne izgube potencijalno korisne vrste pre nego što budu otkrivene. U tom smislu, RBG Kju se pozicionira kao lider u primeni novih tehnologija koje mogu značajno unaprediti naše razumevanje i očuvanje biljnih vrsta u svetu koji se brzo menja.
