Do pre nekoliko godina, banatskom gološijanu pretila je opasnost od nestanka. Ova autohtona rasa živine, koja je nastala ukrštanjem erdeljskog gološijana i domaće salašarske koke, bila je na ivici da poklekne pred hibridnim rasama. Međutim, zahvaljujući trudu odgajivača Zorana Demića iz Kikinde, banatski gološijan je sačuvan, a poslednje dve-tri godine doživljava pravu ekspanziju.
Marko Jovanović iz Radojeva, sela u Novoj Crnji, ističe da je ove godine prodao čak hiljadu jaja za nasad, što je neviđeno i pokazuje da je ova lepa i korisna rasa obezbedila svoje postojanje. Jovanović se poslednjih pet godina bavi uzgojem ukrasne živine, a banatski gološijani zauzimaju posebno mesto u njegovom dvorištu.
„To je jako kvalitetna i nezahtevna rasa. Ne traži mnogo, hrani se crvićima i travom, zapravo onim što joj date. Jedino što jako voli jeste sloboda. Obožava da je napolju, i zimi i leti, po svim vremenskim uslovima. Kad je zatvorena, kopni, ne nosi jaja… Izdržljiva je, zdrava, ne smetaju joj ni toplota ni hladnoća,“ objašnjava Jovanović.
Meso ovih koka je izuzetno kvalitetno, a petlovi mogu da dostignu težinu od 3,5 do 4 kilograma, dok su koke nešto sitnije. Kako su stalno napolju i hrane se zdravo, meso im je veoma ukusno. Ova rasa je takođe dobra kao nosilja, jer godišnje snesu do 180 jaja. Na zrelost dolaze brzo, za pet do šest meseci, što je značajna prednost u odnosu na druge rase.
Jovanović naglašava da gološijana ima u nekoliko boja, a njegov favorit su crvene. U dvorištu ima i drugih sorti ukrasne živine, ali banatske gološijanke su kraljice jata. „Volim živinu, posebno ove naše autohtone rase. Nisam jedini, pa su zaljubljenici formirali udruženje sa sedištem u Banatskom Karađorđevu. Družimo se, razmenjujemo iskustva, idemo na izložbe,“ dodaje.
On je prve piliće banatskog gološijana kupio od poznatog odgajivača Zorana Demića iz Kikinde. Sada, pilići leže u inkubatoru jer je to sigurnije, pošto svi dospevaju u isto vreme. „Jako me raduje što sve više ljudi želi da u svom dvorištu ima banatske gološijane, jer to garantuje opstanak ovoj našoj domaćoj rasi,“ zaključuje Marko Jovanović.
U svetu gde se sve više pažnje poklanja očuvanju autohtonih vrsta, banatski gološijan predstavlja primer uspešnog očuvanja tradicije i održivog uzgoja. Kako raste interesovanje za ovu rasu, očekuje se da će se njihov broj povećati, a samim tim i svest o važnosti očuvanja lokalnih sorti živine.
Ovo očuvanje nije samo značajno za poljoprivredu, već i za kulturno nasleđe. Banatski gološijan je više od obične vrste živine; on predstavlja deo identiteta i tradicije ljudi koji žive u ovom regionu. Sa svakim novim uzgajivačem, ova autohtona rasa dobija šansu za opstanak i dalji razvoj.
U vremenu kada se tradicionalni načini života sve više zaboravljaju, primer Marka Jovanovića i drugih uzgajivača može poslužiti kao inspiracija za mnoge. Održavanje ovih vrednosti i tradicija nije samo odgovornost, već i prilika za stvaranje zajednice koja ceni svoje korene i radi na njihovom očuvanju.
Upravo su ovakvi inicijative potrebne da bi se osiguralo da buduće generacije ne zaborave bogatstvo koje donosi autohtona rasa kao što je banatski gološijan.
