Indeks „države dadilje“ (nanny states) za 2025. godinu, koji ocenjuje nivo intervencije vlada u životima svojih građana, pokazuje da je Litvanija na vrhu liste zemalja sa najznačajnijim mehanizmima regulacije. Ovaj izveštaj, koji se bavi različitim aspektima socijalne politike i državne regulative, ističe kako Litvanija sprovodi niz politika koje imaju za cilj zaštitu i podršku svojih građana, ali istovremeno izaziva pitanja o slobodi pojedinca i prekomernoj intervenciji.
Litvanija je dobila najviši indeks zbog širokog spektra zakonskih regulativa koje obuhvataju sve od zdravstva do obrazovanja i zapošljavanja. Vlast u ovoj baltičkoj zemlji se fokusira na pružanje sveobuhvatne podrške porodicama, mladima i starijim osobama, što uključuje subvencije za brigu o deci, podršku u zapošljavanju i različite socijalne usluge. Ovakav pristup se može smatrati pozitivnim, jer osigurava da svi građani imaju pristup osnovnim potrebama, ali se takođe postavlja pitanje da li je to prekomerna kontrola nad životima ljudi.
Prema izveštaju, druge evropske zemlje takođe pokazuju visoke nivoe intervencije. Na primer, Švedska i Norveška su poznate po svojim generoznim socijalnim programima i zakonima koji štite prava radnika i porodica. Ipak, Litvanija se izdvaja po tome što je svoje politike usmerila ka aktivnom uključivanju svih slojeva društva, često proširujući obim svojih regulativa kako bi uključila i najranjivije grupe.
Osim Litvanije, izveštaj je naveo i zemlje poput Danske, Holandije i Finske, koje su takođe visoko rangirane na indeksu. One su prepoznate po svojim naprednim sistemima socijalne zaštite i obrazovanja, ali se od Litvanije razlikuju po pristupu prema ličnoj slobodi i individualnim pravima. U Danskoj, na primer, postoji snažan naglasak na individualnoj odgovornosti, dok se litvanske politike fokusiraju na kolektivnu podršku.
Jedan od glavnih ciljeva litvanske vlade je smanjenje siromaštva i socijalne isključenosti. U tu svrhu, uvedene su brojne mere koje omogućavaju lakši pristup obrazovanju i zdravstvenim uslugama, što je ključni faktor za osnaživanje pojedinaca. Ipak, kritičari ovog pristupa tvrde da prekomerna zavisnost od državne pomoći može dovesti do smanjenja motivacije među građanima da traže sopstvene puteve ka uspehu.
Pored socijalne politike, Litvanija takođe ulaže napore u oblast zaštite životne sredine i održivog razvoja. Vlada sprovodi različite inicijative za smanjenje emisije CO2 i promociju obnovljivih izvora energije. Ovi koraci su deo šire strategije za postizanje ciljeva održivog razvoja, ali se takođe postavlja pitanje koliko će države dadilje moći da balansiraju između zaštite životne sredine i ekonomskog rasta.
U kontekstu globalnih izazova, poput klimatskih promena i ekonomske krize, Litvanija se suočava sa teškim izborima. Način na koji će vlada reagovati na ove izazove može značajno uticati na njen status kao države dadilje. Kritičari upozoravaju da bi prekomerna regulativa mogla da spreči inovacije i razvoj preduzetništva, što je ključno za dugoročnu održivost ekonomije.
U zaključku, Litvanija se ističe kao država koja snažno interveniše u životima svojih građana, sa ciljem da obezbedi socijalnu pravdu i jednakost. Iako su njene politike zasnovane na dobrom nameru, važno je pronaći ravnotežu između zaštite prava pojedinaca i očuvanja slobode da se donose lične odluke. Kako se svet suočava sa novim izazovima, litvanska vlada će morati da razmotri kako će se njene politike razvijati u budućnosti, kako bi ostala relevantna i efikasna u službi svojih građana.
