BEOGRAD – Operska pevačica Marija Jelić istakla je da u 21. veku opera i klasična muzika moraju da pronađu nove načine da dopru do publike. Ona smatra da je važno prilagoditi se savremenim trendovima kroz skraćene verzije klasičnih dela, inovativna vizuelna rešenja, holograme, kao i eksperimente sa elektronskom muzikom i veštačkom inteligencijom.
Prema njenim rečima, mladi ljudi danas često nemaju strpljenja da provedu tri ili četiri sata u operi. Umesto toga, teže sadržajima koji su vizuelno privlačniji i bliži njihovoj svakodnevici. „Čitala sam istraživanje o američkoj publici, gde su analizirali razloge zbog kojih mladi u Njujorku ne posećuju opere u Metropolitenu. Rezultati su pokazali da ih ne privlače naslovi iz standardnog repertoara, zbog čega Metropoliten sve više ulaže u savremene produkcije sa društveno aktuelnim temama“, izjavila je Jelić za Tanjug.
Jelić je naglasila da u Srbiji nedostaju ozbiljna istraživanja o publici, što je ključno za kulturne ustanove prilikom definisanja marketinških strategija. „Ne znamo ko danas ide u operu. Takva istraživanja pomogla bi u kreiranju repertoara i projekata. Opera treba da dođe do svakog čoveka u Srbiji, da je svako bar jednom čuje, pa da odluči da li mu se dopada ili ne“, dodala je umetnica.
Govoreći o novim tehnologijama, Jelić je primetila da se u svetu ozbiljno razvijaju projekti vezani za veštačku inteligenciju u muzici, ali da su mnogi autori, usled manjka posla u klasičnom žanru, preusmerili fokus na elektronsku i rok muziku. „Prošle godine smo na mom koncertu imali robota, odnosno veštačku inteligenciju, koja je kreirala projekcije inspirisane opernim arijama i duetima. To je bilo vrlo zanimljivo, i smatram da treba koristiti ono što nam je lako dostupno, naročito u 21. veku“, istakla je Jelić.
Kao aktuelan svetski trend, ona je navela skraćivanje opernih predstava poput „Karmen“ i „Toske“, koje publika izuzetno dobro prihvata. „Izvode se samo ključni delovi i najvažnije arije, pa predstava traje sat i po umesto tri sata. Na Ljubljanskom festivalu svake godine imate bar jednu takvu skraćenu produkciju“, objasnila je umetnica.
U osvrtu na izazove sa kojima se umetnici suočavaju, Jelić je istakla da društvene mreže i globalni porast kapitalizma dodatno otežavaju njihovu poziciju. „Danas je kapitalizam dostigao nivo u kojem je isključivo važan novac. Ako se umetnošću bavite jer vas ona ispunjava, a ne samo zbog zarade, onda morate da pronađete načine da se pozicionirate kao jedinstven primer na tržištu“, dodala je ona.
Marija Jelić je diplomirala i masterirala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a studije pevanja završila u Rimu. Ona veruje da matematika predstavlja sastavni deo muzike i da u tome leži njihova povezanost. „Moji roditelji su smatrali da je teško opstati u umetnosti, ali je moje obrazovanje na elektrotehnici dalo drugačiju vizuru umetnosti“, navela je.
Ona je takođe istakla da mnogi umetnici greše jer nemaju plan, a osim talenta, potrebne su i pregovaračke veštine, poznavanje ugovora, finansija i marketinga. „Na uloge pristajem tek kada smatram da sam psihološki i pevački spremna, iako to znači odbijanje prestižnih angažmana. Karijeru gradim postepeno, bez osrednjosti“, naglasila je Jelić.
Ona je posebno izdvojila svoj debi u nacionalnoj operi u Skoplju, u ulozi Madam Baterflaj, kao veliki izazov. „Bavila sam se pitanjem zašto se Ćo-Ćo San ubija dve godine i tek kada sam pronašla svoje tumačenje, bila sam spremna da izvedem ulogu“, otkrila je Jelić.
Pored pevanja, Marija Jelić se aktivno bavi pedagoškim radom, kroz masterklasove i radionice za mlade. „Najvažnije za jednog umetnika jeste emocionalna i psihološka podrška. Moja misija je da kroz umetnost pomognem ljudima i inspirišem ih“, zaključila je. Nedavno je imala priliku da nastupi na otvorenom koncertu pored Dunava u Luci Beograd, gde se trudila da publici ponudi najbolje. „Verujem da operu i klasičnu muziku treba povremeno izmeštati iz standardnih prostora“, dodala je ona.
