Blizak odnos sa mačkom može biti izvor velike radosti za mnoge vlasnike, ali stručnjaci upozoravaju da prekomerna vezanost može dovesti do ozbiljnih problema. Jedan od najčešćih problema koji se javlja kod mačaka koje su previše vezane za svoje vlasnike je separaciona anksioznost. Ovaj poremećaj se obično primećuje kod mačaka koje većinu vremena provode samo sa jednim vlasnikom, što može dovesti do stresa i nelagode kada ostanu same.
Jedan od najizraženijih simptoma separacione anksioznosti je ponašanje mačke kada je ostavite samu. Ako vas mačka prati iz prostorije u prostoriju, odbija da ostane sama i postaje uznemirena kada nestanete iz vidokruga, to može biti znak da pati od ovog poremećaja. Privrženost je normalna, ali ako mačka ne može da se smiri bez vašeg prisustva i deluje napeto, potrebno je obratiti pažnju na njeno mentalno zdravlje.
Još jedan znak stresa kod mačaka je glasno mjaukanje ili „plakanje“ kada se spremate da napustite dom. Ova vrsta ponašanja često se javlja nakon promene rutine, kao što je povratak vlasnika na posao posle dužeg odmora. Vlasnici treba da budu svesni ovog ponašanja jer može ukazivati na emocionalni stres.
Pored toga, ukoliko mačka obavlja nuždu izvan posipa, to može ukazivati na emocionalni problem. Ako je posip čist i veterinar isključio bilo kakve zdravstvene probleme, mokrenje ili vršenje nužde van kutije može biti reakcija na stres, posebno kod mačaka koje teško podnose samoću.
Preterano lizanje je još jedan znak anksioznosti kod mačaka. Kada se mačka intenzivno liže da bi se umirila, to može dovesti do proređene dlake, crvenila ili čak ranica na koži. Ovi simptomi su često manje očigledni, ali su značajni pokazatelji da mačka doživljava stres.
Ponašanja poput grebanja vrata ili prozora, obaranja predmeta i oštećivanja nameštaja često se javljaju kod mačaka koje se bore sa napetostima i pokušavaju da vas privuku pažnju. Ova ponašanja se obično javljaju odmah nakon što napustite dom.
Neke mačke reaguju na stres povlačenjem, odbijajući da jedu ili piju dok su same. Ove promene u ponašanju mogu biti znaci ozbiljnijih emocionalnih problema. Takođe, ako se povraćanje javlja u situacijama kada mačka ostaje sama, to može biti još jedan znak anksioznosti.
Radost koju mačka pokazuje kada se vratite kući je normalna, ali ako se ne može smiriti, panično vas prati ili odmah jede hranu, to može ukazivati na to da je vreme samoće doživela kao izuzetno stresno.
Stručnjaci naglašavaju da je važno razlikovati zdravu vezanost od problema. Zdrava mačka bi trebala biti u stanju da se zabavi i funkcioniše normalno dok vas nema. Ako se, uz “lepljivo” ponašanje, jave i promene u apetitu, vršenju nužde ili destruktivnosti, potrebno je potražiti pomoć.
Da bi se pomoglo mački, stručnjaci savetuju usvajanje nekoliko praktičnih koraka. Uvođenje jasne i predvidljive rutine hranjenja, igre i odmora može pomoći smanjenju stresa. Obogaćivanje prostora penjalicama, skrivenim mestima i interaktivnim igračkama može takođe biti od pomoći. Postepeno navikavanje mačke na kraće odlaske, bez emotivnih oproštaja, može pomoći da se smanji njena anksioznost.
Ukoliko se jave ozbiljniji simptomi kao što su mokrenje van posipa, povraćanje ili nagli gubitak apetita, važno je posetiti veterinara kako bi se isključili zdravstveni uzroci. U težim slučajevima separacione anksioznosti može biti potrebna pomoć veterinara bihevioriste i prilagođen plan rada sa mačkom.
