Mnogi ljudi se često pitaju da li je bolje investirati u nakit ili investiciono zlato. Iako se na prvi pogled može činiti da nema razlike, istina je da je razlika između ova dva oblika ulaganja značajna. Nakit, iako ima estetsku i sentimentalnu vrednost, ne predstavlja najbolji način očuvanja imovine. U suprotnosti tome, investiciono zlato je sredstvo očuvanja vrednosti, sa maksimalnom čistoćom i oslobođeno poreza, što ga čini povoljnijim oblikom ulaganja.
Prema rečima stručnjaka, nakit se često otkupljuje po znatno nižoj ceni od prodajne, a njegova vrednost zavisi od procene. S druge strane, investiciono zlato se kotira na berzi i njegova cena se malo razlikuje od trenutne tržišne vrednosti. Poreski savetnik Aleksandar Vasić ističe da je investiciono zlato oslobođeno PDV-a, što je postalo moguće nakon izmene Zakona o PDV-u 2017. godine. Ova vrsta zlata uključuje poluge, pločice, i zlatne novčiće, koji moraju imati određenu čistoću da bi se smatrali investicionim zlatom.
Investiciono zlato je obično 24K sa 99,99% čistoće, dok se nakit najčešće izrađuje od legura niže čistoće. Zlatari primećuju da se poslednjih godina povećava interesovanje za investicionim zlatom, ali i dalje postoji duboko ukorenjeno verovanje u poklanjanje nakita. Cena nakita varira u zavisnosti od dizajna, umetničke izrade i brenda, dok vrednost investicionog zlata direktno prati svetsko tržište plemenitih metala.
Georgi Hristov iz kompanije „Tavex zlato i srebro“ objašnjava da se za isti iznos novca može dobiti znatno veća količina čistog zlata kupovinom investicionog zlata nego nakita. On naglašava da je vrednost investicionog zlata vezana za berzansku cenu plemenitih metala, dok nakit uključuje i troškove maloprodaje kao što je PDV.
Pitanje nasleđivanja i prodaje zlata takođe nosi svoje specifičnosti. Vasić ukazuje da se prodaja investicionog zlata ne oporezuje porezom na kapitalne dobitke, a ni prihod od rasta cene zlata se ne oporezuje, pod uslovom da se radi o sporadičnoj prodaji. Kada je reč o trgovini, fizička i pravna lica se oporezuju različito, pri čemu su pravna lica podložna oporezivanju porezom na dobit.
Ukoliko se razmatra investiciono srebro, ono spada u industrijske metale i podložno je PDV-u od 20%. To je jedan od razloga zašto investitori češće biraju zlato umesto srebra. Hristov dodaje da je u Srbiji najomiljeniji zlatni dukat Franc Jozef, koji se tradicionalno poklanjao za važne događaje u životu, dok investitori sa manjim sredstvima često biraju kovanice ili manje poluge.
Sigurnost skladištenja zlata je takođe važna, jer je neophodno čuvati zlato u originalnom pakovanju i imati odgovarajuću dokumentaciju. U trenutku kada se odlučite na prodaju, najbolje je to učiniti kada postoji stvarna potreba za novcem, a ne zbog trenutnog porasta cene. Zlato je namijenjeno dugoročnom očuvanju bogatstva i ne bi se smelo posmatrati kao špekulativna imovina.
Zlato, kao klasa aktive, može smanjiti rizik i očuvati vrednost investicija. Narodna banka Srbije ističe da je zlato veoma volatilno, što treba imati na umu prilikom donošenja investicionih odluka. U svetlu trenutnih ekonomskih uslova, zlato se ponovo pokazuje kao sigurno utočište za očuvanje vrednosti imovine, posebno u vreme visoke inflacije.
S obzirom na sve navedeno, investiciono zlato se čini kao razumna i mudra opcija za očuvanje imovine, dok nakit ostaje više simboličan i estetski izbor, nego ozbiljna investicija.
