Porodica Đurić iz Valjeva, smeštena u mestu Gorić, suočava se sa teškim životnim izazovima koji traju decenijama. Miloš Đurić, glava porodice, odlučio je da podeli svoju potresnu priču sa javnošću, kako bi ukazao na tešku situaciju u kojoj se nalaze on i njegova supruga Ljiljana. Ova porodica je pretrpela neizmerne gubitke, uključujući smrt troje dece, a svakodnevno se bore sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i finansijskim teškoćama.
Njihov sin Branislav, koji je bolovao od cerebralne paralize, preminuo je 5. jula ove godine, a pre njega su izgubili još dvoje dece. Ovi gubici su ostavili dubok trag na Milošu i Ljiljani, koji se trude da prežive u teškim uslovima. „Nakon što smo izgubili troje dece, naša porodična muka je velika, protiv koje želim i moram da se borim,“ ističe Miloš.
Osim gubitaka, Miloš se suočio i sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Prošle godine, doživeo je nesreću na poslu kada ga je udario bager, što je rezultiralo povredom desne ruke. Od tada, od kompanije u kojoj je radio, nije dobio odštetu. Takođe, preživeo je infarkt i ugrađeno mu je pet stentova. Njegova supruga Ljiljana boluje od distrofije mišića, operisala je stomačnu kilu i ima problema sa štitnom žlezdom. Njihova zdravstvena stanja zahtevaju značajne troškove, a mesečno troše do 40.000 dinara samo na lekove.
Finansijska situacija porodice je katastrofalna. Žive u staroj kući iz 1963. godine, koja je jedva delimično renovirana uz pomoć kredita. Mesečna rata iznosi 45.000 dinara, a uz troškove lekova i računa, novca za hranu praktično nema. Miloš navodi da nemaju šumu ni zemlju za dodatne resurse i svakodnevno se suočavaju sa nemogućnošću da pokriju osnovne životne potrebe.
„Molim sve koji mogu da nam pomognu – bilo novčano, hranom, ličnom higijenom, posteljinom, ćebadima, obućom i odećom – posebno za kupovinu 8 kubika drva za zimu. Svaka pomoć će značiti i meni i supruzi, i bićemo zahvalni celog života,“ apeluje Miloš.
Miloš je odrastao u siromašnoj porodici i od svoje 14. godine počeo je da radi kako bi pomogao roditeljima. Nakon završetka tehničke škole za tesara, služio je vojni rok u Hrvatskoj, gde je preživeo ratna dešavanja. Po povratku, morao je da radi privatno kako bi izdržavao bolesne članove porodice. Život mu je dodatno otežao zemljotres 1999. godine i inflacija.
U 2002. godini, oženio se Ljiljanom, ali su ubrzo izgubili najstariju ćerku koja je preminula sa sedam dana. Kasnije su dobili još jedno dete koje je, nažalost, takođe umrlo. Tokom godina, porodica je izgubila više članova, a Miloš, kao jedini radno sposoban, bio je primoran da snosi sve obaveze oko sahrana i izdržavanja preživelih članova porodice.
„Doživeo sam da pokojnom sinu ukinu primanja i ništa me socijalni rad u Valjevu nisu pomogli za sahranu. Moram sam da radim bolestan da bih izdržavao suprugu i pokrio dugove,“ navodi Miloš.
Osim zdravstvenih i finansijskih problema, porodica Đurić nije dobila invalidsku penziju, niti tuđu negu za suprugu. „Porodica se nalazi u kritičnoj situaciji i traži hitnu pomoć za osnovne životne potrebe, lekove, hranu, odeću i obnovu kuće,“ dodaje Miloš.
Na kraju, Miloš apeluje na državu, opštinu Valjevo i sve ljude dobre volje da im pomognu, jer sami ne mogu da izdrže. „Molim vas, pomozite nam,“ zaključuje on, s nadom da će neko čuti njegovu molbu za pomoć.
