Džejn Gudol, najpoznatija primatološkinja na svetu, umrla je juče u 92. godini, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u nauci i u načinu na koji svet percipira ljudsku prirodu. Njeno istraživanje šimpanzi u Nacionalnom parku Gombe u Tanzaniji preoblikovalo je naše razumevanje inteligencije i kulture kod životinja.
Gudol je prvi put privukla pažnju sveta kada je, sa samo 26 godina, otkrila da šimpanze koriste alate. Tada je posmatrala šimpanzu koja je koristila slamčicu kako bi izvadila termita iz mravinjaka. Ovo otkriće je izazvalo revoluciju u biologiji i primatologiji, jer je pokazalo da Homo sapiens nije jedina vrsta koja se služi alatima, što je do tada smatrano isključivo ljudskom osobinom.
Tokom godina, Gudol i njeni saradnici dokumentovali su razne primene alata među šimpanzama, uključujući korišćenje štapova za vađenje meda i kamenčića za razbijanje orašastih plodova. Ova istraživanja su otkrila da šimpanze imaju različite tradicije koje se prenose kroz generacije, što sugeriše da postoje kulturne razlike među grupama.
Jedno od značajnih otkrića u vezi s učenjem i prenošenjem znanja među šimpanzama dogodilo se 2016. godine, kada su istraživači prvi put zabeležili kako šimpanze uče svoje mlade da koriste alate. Ovo otkriće je spojilo dve ključne teme u Gudolovom radu: upotrebu alata i snažnu vezu između majki i mladunaca.
Ova saznanja su ukazala na to da je međugeneracijska kulturna transmisija prisutna i kod drugih primata, a ne samo kod ljudi. Osim toga, primatolozi su primetili i druge oblike kulturnog ponašanja kod šimpanzi, kao što su „modni trendovi“ u kojima životinje koriste travke kao ukrase.
Mnogi naučnici su smatrali da je jezik jedina osobina koja nas izdvaja od drugih vrsta. Međutim, šimpanze su pokazale da imaju složen sistem komunikacije, uključujući različite zvukove i pokrete tela koji podsećaju na ljudski jezik. Neka istraživanja su čak pokazala da šimpanze mogu naučiti da izgovaraju određene ljudske reči.
U jednom rezervatu u Gvineji-Bisao, šimpanze su korišćene kao udaraljke, bacajući kamenje na stabla kako bi komunicirale na daljinu. Ova otkrića dodatno su podržala ideju da su šimpanze sposobne za složene oblike komunikacije.
Još jedna značajna tema u Gudolovom radu je moral. Njeni savremenici, poput Frans de Val, tvrdili su da šimpanze pokazuju osobine kao što su empatija i moralno ponašanje. De Val je proučavao koloniju šimpanzi i otkrio načine na koje ove životinje rešavaju sukobe i koriste obmane.
U jednom incidentu, šimpanza po imenu Suzi je pomogla svom sinu tako što je stavila insekta na njegovu ranu, pokazujući da šimpanze brinu jedne o drugima i koriste prirodne resurse za lečenje. Ova i slična otkrića otvaraju nova pitanja o evolutivnim korenima ljudske medicine i zdravstvenih sistema.
U intervjuu iz 2012. godine, de Val je rekao da je razlika između ljudi i majmuna postala nejasna, posebno zbog istraživanja Džejn Gudol. Njene studije su pokazale razne sposobnosti šimpanzi za koje se ranije verovalo da su isključivo ljudske.
Jedna od njegovih poslednjih knjiga postavila je pitanje da li smo dovoljno pametni da shvatimo koliko su životinje pametne. Ova tema je postala centralna u diskusijama o etici, inteligenciji i pravima životinja, a Gudol je ostavila neizbrisiv trag u ovoj oblasti.
Na kraju, Gudol je promenila način na koji svet gleda na životinje i njihov potencijal. Njeno nasleđe će nastaviti da inspiriše generacije naučnika i ljubitelja prirode, koji će nastaviti da istražuju duboke veze između ljudi i drugih vrsta. Njena posvećenost istraživanju i borbi za očuvanje prirode zauvek će ostati urezana u istoriji nauke.
