U Crnoj Gori je trenutno registrovano 13.000 turskih državljana, koji bi mogli postati novi akteri na političkoj sceni ako dobiju crnogorsko državljanstvo. Ova situacija, prema rečima glavnog i odgovornog urednika televizije Prva Crna Gora, Dražena Živkovića, može dovesti do zahteva za manjinski status i eventualnog ulaska u parlament. U emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“, Živković je istakao da aktuelni protesti u Crnoj Gori neće trajati dugo s obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti.
Živković je ukazao na to da Crna Gora uvek nosi određenu dozu tenzije, što je i logično s obzirom na njene političke i društvene izazove. On je naglasio da su događaji u poslednjih godinu dana često uključivali strane državljane, posebno iz Turske i Azerbejdžana, što dodatno komplikuje situaciju. „U Crnoj Gori se dešavaju vrlo interesantne stvari, a broj turskih državljana koji su registrovani ovde nije beznačajan. Ova brojka može biti i veća, jer mnogi nisu prijavljeni“, rekao je Živković.
On je kritikovao i stavove Islamske zajednice u Crnoj Gori, posebno izjave Reisa Rifata Fejzića, koji je povezao nasilne incidente sa Srbijom. „Ukoliko nemate program, traženje spoljnog neprijatelja postaje prirodna reakcija kako biste skrenuli pažnju sa sopstvenih problema“, rekao je Živković, naglašavajući da je takvo ponašanje neprihvatljivo.
Živković je takođe osudio upravljanje trenutne crnogorske vlade, ukazujući na to da najave o ukidanju bezviznog režima sa Turskom dodatno komplikuju situaciju. „Takve odluke zbunjuju javnost i ne doprinose smanjenju tenzija“, dodao je. On je ukazao na ulogu medija u ovom kontekstu, govoreći o njihovoj odgovornosti da budu korektori društva, a ne da šire mržnju. Mediji, prema njegovim rečima, su postali „perjanice propagande“ koje umesto da informišu, često dezinformišu javnost.
Glavna i odgovorna urednica Euronews Srbija, Dragana Pejović, takođe je komentarisala situaciju u Crnoj Gori, naglašavajući da su aktuelni događaji deo šireg globalnog preokreta u kojem se svet transformiše iz unipolarnog u multipolarni. Pejović je upozorila na gubitak osnovne funkcije medija – da informišu i proveravaju činjenice. Ona je istakla da se u Crnoj Gori, zbog njenog geografskog položaja i demografske strukture, oseća pritisak koji dolazi iz susednih zemalja.
„Svaki masovniji dolazak stranaca, poput ruskog talasa, može imati duboke društvene posledice“, rekla je Pejović, naglašavajući da je rat u Ukrajini doprineo smanjenju tog pritiska. Ona je dodala da se slične napetosti osećaju i u Bosni i Hercegovini, posebno u svetlu predstojećih godišnjica značajnih događaja poput Dejtonskog sporazuma.
Pejović je takođe istakla da Srbija zauzima centralno mesto u regionalnim dešavanjima, što nije iznenađujuće s obzirom na njenu veličinu i uticaj. „Svi prate šta Srbija radi, ne samo zbog njenog broja, već i zbog njenog liderstva u mnogim pitanjima“, rekla je. Ona je ispričala i svoje iskustvo tokom vojne parade u Beogradu, gde su mediji u Crnoj Gori izveštavali isključivo o negativnim aspektima događaja bez pružanja osnovnih informacija.
U svom zaključku, Pejović je naglasila da mediji imaju odgovornost da se vrate osnovnim novinarskim standardima i da koriste društvene mreže samo kao izvor informacija koje će proveriti, a ne kao osnovu za izveštavanje. „Novinarstvo je profesija koja zahteva poštovanje moralnih kodeksa“, poručila je Pejović, dodajući da su oni mediji koji ostaju dosledni tim standardima na duži rok zapravo ti koji mogu profitirati.
