BEOGRAD – U užem izboru žirija 72. NIN-ove nagrade za roman godine našlo se 13 naslova, objavljeno je na sajtu časopisa. Ova nagrada predstavlja jedno od najprestižnijih priznanja u svetu književnosti u Srbiji, a svake godine okuplja brojne autore i dela koja se takmiče za ovu prestižnu titulu.
Žiri, u kojem su predsednik Aleksandar Jerkov, Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković, održao je sednicu 4. januara, na kojoj su „gotovo jednoglasno“ izabrali knjige za uži izbor. Ova selekcija je rezultat pažljivog razmatranja i analize mnogobrojnih dela, a žiri je istakao da je posebnu pažnju obratio na ranije dobitnike NIN-ove nagrade. Iako su njihovi romani izuzetno kvalitetni i zaslužuju ozbiljnu pažnju, nijedna od tih knjiga nije prepoznata kao mogući 72. laureat, što je rezultiralo njihovim isključenjem iz ovog kruga.
U užem izboru našli su se romani koji pokrivaju raznolike teme i stilove, a među njima su „Bekos“ Enesa Halilovića, „Karota“ Darka Tuševljakovića, „Balada o ubici i ubici i ubici“ Dalibora Pejića, „Zebaldova groznica“ Predraga Đurića, „Frau Beta“ Laure Barne i „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića. Ovi autori su osigurali svoja mesta u užem izboru kroz inovativne narative i duboku analizu ljudske prirode, društvenih fenomena i savremenih izazova.
Takođe, u konkurenciji su i „Etno“ Igora Marojevića, „Razgovori s vešticom“ Vladimira Vujovića, „Istina o Mariji“ Nine Savčić, „San Antonio“ Muharema Bazdulja, „Opatija Svetog Vartolomeja“ Miloša Perišića, „Gistav Rusi“ Aleksandra Jugovića i „Kraljevski paviljon“ Vladimira Vučkovića. Ovi naslovi dodatno obogaćuju izbor i pružaju čitaocima široku lepezu stilova i tema, od fantastike i misterije do socijalne kritike.
Na konkurs je stiglo impresivnih 195 naslova, a žiri je krajem decembra objavio širi izbor od 39 romana. Ovaj veliki broj prijavljenih dela govori o bogatstvu i raznovrsnosti savremene srpske književnosti, kao i o interesovanju autora da se takmiče za ovu uglednu nagradu.
NIN-ova nagrada se dodeljuje svake godine, a njen značaj ogleda se u promociji kvaliteta književnog stvaralaštva. Mnogi dobitnici iz prethodnih godina postali su istaknuti autori koji su obeležili srpsku književnost i doprineli njenoj prepoznatljivosti na međunarodnoj sceni.
Pored toga, NIN-ova nagrada ima i kulturni i društveni značaj, jer podstiče dijalog o važnim temama i pitanjima koja su relevantna za savremeno društvo. Kroz različite narative, autori često istražuju složene odnose među ljudima, izazove modernog života, kao i etičke i moralne dilemene.
Žiri će u narednom periodu nastaviti sa radom na izboru konačnog dobitnika, a sve oči književne javnosti biće uprte u njih. Očekuje se da će finale takmičenja doneti uzbudljive trenutke i diskusije o odabranim delima, kao i o njihovom značaju za literarni pejzaž Srbije.
U narednim mesecima, biće objavljene i druge informacije o NIN-ovoj nagradi, kao i o ceremoniji dodele koja će se održati u Beogradu. Očekuje se da će ova svečanost okupiti ne samo autore, već i ljubitelje književnosti, kritičare i medije koji prate savremenu književnu scenu.
Konačni dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine biće proglašen na svečanoj ceremoniji, a do tada će se održavati brojne promocije i književni događaji vezani za kandidate, čime će se dodatno obogatiti književna scena i pružiti prilika čitaocima da se upoznaju sa novim glasovima srpske književnosti.
