Lokalno stanovništvo i turisti u italijanskim Alpima suočavaju se sa značajnim poskupljenjima tokom Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini. Cene smeštaja, ski-paseva i usluga beleže nagli skok, što mnoge porodice dovodi u situaciju da skijanje postane luksuz koji si ne mogu priuštiti. Organizatori igara i menadžment skijališta opravdavaju povećanje troškova ulaganjima u infrastrukturu i tehnološkim inovacijama, ali lokalne vlasti i potrošačke organizacije sumnjaju u opravdanost ovih poskupljenja.
Smeštaj u popularnim turističkim mestima, poput Predaca u dolini Val di Fijeme, postao je znatno skuplji. Porodica iz Rima je za šest noći sa polupansionom platila oko 1.500 evra, dok su dodatni troškovi brzo uvećali ukupni račun. Ručak u restoranima na planini košta oko 80 evra dnevno za porodicu, časovi skijanja za decu iznose oko 240 evra po detetu, dok iznajmljivanje opreme košta oko 100 evra po osobi. Ukupni troškovi za nedelju dana mogu dostići i 3.000 evra kada se uračunaju troškovi prevoza i ski-paseva.
Cene ski-paseva su posebno visoke, sa dnevnom kartom koja košta 71 evro u glavnoj sezoni, a 64 evra u slabijem periodu. Prema podacima italijanskih udruženja za zaštitu potrošača, cene ski-paseva porasle su za oko 40 odsto u poslednje četiri godine. Predsednik udruženja za prava potrošača Asutenti, Gabrijele Meluco, smatra da takav rast nije opravdan, s obzirom da inflacija u Italiji već dve godine stagnira.
Sve više porodica smatra da skijanje gubi svoj karakter masovnog sporta. Roditelji su spremni na velike troškove kako bi deci omogućili bavljenje zimskim sportovima, ali sve više njih priznaje da to više nije opcija dostupna svima. Skijanje se sve češće opisuje kao elitni sport, rezervisan za domaćinstva sa prihodima znatno iznad proseka.
Operateri ski-centara odbacuju optužbe za špekulacije, naglašavajući da su skijališta postala visoko tehnološka sistema sa savremenim gondolama i složenom infrastrukturom, što povećava troškove poslovanja. Tokom olimpijskog perioda, hoteli i privatni smeštaj podigli su cene do 20 odsto u odnosu na novogodišnje praznike, što dodatno opterećuje lokalno stanovništvo. Zaposleni u sektoru usluga izveštavaju o poteškoćama prilikom pronalaska dugoročnog smeštaja, jer su stanodavci skloniji iznajmljivanju turistima koji su spremni da plate više.
Ova situacija postavlja pitanje o dugoročnim posledicama Zimskih olimpijskih igara na dostupnost zimskih sportova i život lokalnih zajednica. Dok organizatori ističu ekonomske koristi i globalnu promociju regiona, rast cena i pritisak na tržište nekretnina ukazuju na to da teret velikih sportskih događaja često snose upravo oni koji žive i rade u tim mestima tokom cele godine.
