Rasprava u Saboru o antifašističkim marševima, koji su održani u nekoliko hrvatskih gradova, izazvala je žestoke sukobe među političkim strankama. Opozicija brani proteste, dok desnica tvrdi da su oni protivustavni. Tenzije rastu, a istorijske podele ponovo oživljavaju, piše hrvatski portal 24sata.
U nedelju su marševi održani u Zagrebu, Zadru, Rijeci i Puli, a tema rasprave u Saboru bila je njihova legitimnost i značaj. Ivica Baksa iz Nezavisne platforme Sever poručio je da Hrvatskoj nisu potrebne nove polarizacije i da bi istorijske podele trebalo da budu iza nas. On je naglasio da je u subotu društvo delovalo moderno, dok je dan kasnije delovalo kao da se vraća u 1941. godinu, aludirajući na podelu između partizana i ustaša.
Baksa je odbacio tvrdnje da su protesti “tiha većina”, ističući da većinu zapravo čine građani koji se suočavaju sa svakodnevnim problemima, kao što su plaćanje režija i briga o porodici. On je upitao zašto se ponovo vraćamo na pitanja iz prošlosti umesto da se fokusiramo na aktuelne probleme koji muče ljude.
Damir Biloglav iz Domovinskog pokreta kritikovao je marš u Zadru, tvrdeći da je na skupu bilo samo nekoliko stotina ljudi, a mnogi su došli iz drugih gradova. On je ironično istakao da Zadranima ne treba objašnjavati šta je fašizam, s obzirom na to da su to sami doživeli. Biloglav je takođe izrazio zabrinutost zbog simbola i transparenata viđenih na zagrebačkom maršu, navodeći da su neki od njih mogli predstavljati poziv na rušenje ustavnog poretka.
Nikola Grmoja iz Mosta zaključio je da se rasprava o antifašizmu stalno vraća na Drugi svetski rat, dok su u drugim aspektima SDP i HDZ slični. On je kritikovao totalitarne režime i neprimerene simbole, naglašavajući da je stav Mosta jasan po tom pitanju.
Dalija Orešković iz Kluba HS S-a, GLAS-a i DOSIP-a ukazala je na to da se domoljublje ne dokazuje korišćenjem ustaških simbola. Ona je upozorila na “nešto tamno i preteće” što se događa na ulicama, naglašavajući da Hrvatska, iako ima antifašističke temelje, nema antifašističku vlast. U njenoj kritici HDZ-ovih zvaničnika, rekla je da ih antifašisti opisuju kao “gore od fašista”.
Na njen komentar o “crnokošuljašima u parlamentu”, predsednik Sabora Gordan Jandroković dobacio je da jedan poslanik nosi crnu košulju. U međuvremenu, Sabina Glasovac iz SDP-a podsetila je na Deklaraciju o antifašizmu koju je Sabor usvojio 2005. godine, na šta joj je kolega iz klupe dobacio da sedne.
Ivica Kukavica iz Domovinskog pokreta ponovio je da su marševi zapravo pro-jugoslavenski skupovi, naglašavajući da su poruke na tim skupovima bile protivustavne. On je osudio marš, rekavši da Domovinski pokret nema problem sa osudom fašizma i nacizma, ali će braniti temelje moderne Hrvatske, koji proizlaze iz Domovinskog rata.
Nezavisni poslanik Nino Raspudić rekao je da su političke rasprave o antifašizmu postale “kolektivna neuroza”, koja prikriva stvarne probleme, poput hapšenja glavnog inspektora.
Ova rasprava u Saboru pokazuje duboke podele unutar hrvatskog društva kada je reč o istorijskim pitanjima i simbolima, kao i o tome kako se oni koriste u savremenoj politici. U vremenu kada je potrebno fokusirati se na aktuelne probleme, istorijske podele i sukobi se ponovo postavljaju na dnevni red. Politika u Hrvatskoj ostaje duboko polarizovana, a pitanje antifašizma i dalje izaziva strasti i kontroverze.
