Ženski fudbal u Srbiji sve više privlači pažnju, a devojčice koje se bave ovim sportom pokazuju strast, emocije i borbenost na terenu. Ipak, njihov trud se i dalje suočava sa predrasudama i izazovima, posebno u društvu koje tradicionalno doživljava fudbal kao isključivo muški sport. O razvoju ženskog fudbala i profesionalizaciji ženskih fudbalskih klubova govorili su trener Srbislav Erdeljan i igračica Mila Čajević, osvetljavajući prepreke, ali i potencijale za budućnost ovog sporta u Srbiji.
Trener Erdeljan naglašava da se situacija polako menja. „Ženski fudbal je počeo da bude učestalija praksa. Trudimo se da popularizujemo ovaj sport na višem nivou. Nažalost, još uvek postoje predrasude. Mnogi smatraju da je fudbal isključivo muški sport, a to je nešto što treba prevazići. Postoji samo fudbal, bez obzira na pol“, objašnjava on. Kroz njegov rad i trud devojke dobijaju priliku da se pokažu i ostvare svoje snove.
Mila Čajević, mlada fudbalerka, prisetila se svojih početaka u fudbalu. „Počela sam kao mala da igram sa dečacima u parku. Uvek sam želela da se bavim fudbalom i moji roditelji su me upisali u klub. Tamo sam pronašla svoje mesto i razvila ljubav prema ovom sportu“, seća se Mila. Ističe i da su je dečaci uvek pazili, što je olakšalo njen put ka profesionalnom fudbalu. „Sada mi je lakše da igram među devojkama, jer se često podržavamo i borimo zajedno“, dodaje ona.
Trener Erdeljan naglašava emotivnu stranu ženskog fudbala, ističući da žene igraju sa srcem, što donosi posebnu dimenziju igri. „Žene nemaju velike planove, ali svaka od njih sanja o igranju za velike klubove. Njihov pristup je emotivniji i strastveniji, što je nešto što se mora ceniti“, objašnjava on. Međutim, naglašava da kvalitet ženske lige u Srbiji može biti bolji, pre svega kroz veća sponzorstva i bolju medijsku pokrivenost.
Erdeljan takođe ističe da je edukacija ključna za profesionalizaciju ženskih fudbalskih klubova. „U Super ligi imamo samo jednu ženu-trenera od osam klubova, a u Prvoj ligi samo dve od deset. Potrebno je više edukovanih trenera kako bi motivisali devojke i omogućili im da postanu treneri u budućnosti“, dodaje.
Mila priznaje da je put u ženskom fudbalu ponekad emotivno teži nego kod dečaka. „Mnoge devojke odustaju zbog nedostatka samopouzdanja, posebno tokom puberteta. Moj put nije bio toliko težak, ali znam da mnoge devojke odustaju“, kaže ona, dodajući da je zadovoljna trenutnom situacijom i kvalitetom ženske lige u Srbiji.
Trener Erdeljan naglašava i važnost podrške velikih sportskih klubova. „U prethodnom klubu, pomoć muških navijača bila je presudna za naš uspeh. U našem klubu koristimo svu infrastrukturu, što je od velike važnosti, jer mnogi ženski klubovi nemaju svoje stadione“, ističe on.
Osim toga, važno je raditi sa mladim talentima i omogućiti im da se razvijaju kroz fudbalske škole. Preporučuje da devojčice igraju sa dečacima do 10. godine, kako bi stekle iskustvo koje će im pomoći u prelasku u ženske ekipe.
Na kraju, Mila izražava svoje ambicije: „Kao mala sanjala sam da postanem profesionalna fudbalerka. Sada želim da igram u nekom stranom klubu, bilo gde – Nemačka, Italija, Španija – samo da nastavim da se razvijam i igram na profesionalnom nivou“. Ova poruka jasno pokazuje da, uprkos preprekama, želja za uspehom i ljubav prema fudbalu ostaju snažne motivacije za mlade devojke u Srbiji.
