LONDON – Kompanije koje zapošljavaju više žena na visokim pozicijama mnogo češće otpuštaju muškarce koji su optuženi za seksualno ili fizičko zlostavljanje svojih kolega, pokazuje analiza međunarodnih i britanskih podataka koje je prikupio britanski Institut za fiskalne studije (IFS). Ova studija pruža uvid u to kako rodna struktura menadžmenta može uticati na odluke o disciplinskim merama prema onima koji su optuženi za zlostavljanje.
Istraživanje IFS o ekonomskom uticaju nasilja nad ženama i devojčicama otkriva da su muškarci na visokim pozicijama skloniji da otpuste kolege muškarce nego žene koje su žrtve zlostavljanja. U organizacijama kojima upravljaju žene, „znatno su veće šanse da se otpusti počinilac“, dok su one kojima upravljaju muškarci imale veću verovatnoću da žrtva zlostavljanja napusti kompaniju.
Ovi nalazi ukazuju na značajan problem u poslovnoj kulturi, gde su muškarci često u pozicijama moći i donose odluke koje mogu favorizovati njihovu vrstu. U ovom kontekstu, žene menadžerke se čine kao odgovornije i spremnije da se suoče sa problemima zlostavljanja, dok se kod muškaraca može primetiti tendencija da se štite kolege, umesto da se podrže žrtve.
Istraživanje je analiziralo podatke iz različitih sektora, uključujući i one sa visokim udelom žena, kao što su obrazovanje i zdravstvo, kao i muške dominacije u industrijama kao što su građevinarstvo i tehnologija. Rezultati su pokazali da kompanije sa većim udelom žena na liderskim pozicijama imaju strožije politike prema seksualnom zlostavljanju i pružaju veće zaštitne mehanizme za žrtve.
Ova pojava može se objasniti i time što žene koje su na vodećim mestima imaju bolje razumevanje problema sa kojima se žene suočavaju u radnom okruženju. One su često lično iskusile ili su svesne problema koje zlostavljanje može prouzrokovati, kako za pojedinca, tako i za celokupnu organizaciju. U tom smislu, žene menadžerke su često motivisanije da preduzmu mere koje će smanjiti rizik od zlostavljanja i stvoriti sigurnije radno okruženje za sve zaposlene.
S druge strane, muškarci na liderskim pozicijama mogu biti podložniji predrasudama koje mogu uticati na njihove odluke. Postoji i mogućnost da se osećaju pritisnutim da zaštite svoj rod, što može rezultirati u donošenju odluka koje favorizuju počinioce umesto žrtava.
U skladu sa ovim nalazima, stručnjaci pozivaju na potrebu za promjenom u kompanijskim politikama i kulturi. Preporučuju da se više žena uključi na liderske pozicije, kao i da se razvijaju programi koji će obučiti menadžere o važnosti ravnoteže između polova i o ozbiljnosti problema zlostavljanja. Takođe, sugeriše se da bi kompanije trebale implementirati jasne i transparentne procedure za prijavu i rešavanje slučajeva zlostavljanja, kako bi se stvorilo poverenje među zaposlenima.
Osim toga, važno je i da se stvori okruženje u kojem će žrtve zlostavljanja imati podršku i sigurnost da prijave svoje slučajeve bez straha od odmazde. Ove mere ne samo da bi zaštitile zaposlene, već bi i unapredile reputaciju kompanija, što može rezultirati boljim poslovnim rezultatima i većom produktivnošću.
Na kraju, istraživanje IFS predstavlja važan korak u razumevanju dinamike moći u radnom okruženju i ukazuje na potrebu za većim angažovanjem žena u liderskim pozicijama kao ključnom faktoru u borbi protiv zlostavljanja. Kako se trendovi menjaju, tako i odgovornost kompanija da stvore sigurnije, inkluzivnije i pravednije radno okruženje postaje sve važnija.
